Kvalitet vazduha, energetska politika, cirkularna ekonomija i nova zajednička politika u ribarstvu neki su od ključnih izazova pred Luksemburgom, koji je preuzeo predsedavanje EU u drugoj polovini 2015.
Na planu zaštite životne sredine Luksemburg će se baviti i klimatskim i energetskim ciljevima, ekodizajnom, preradom otpada. Šire gledano, Luksemburg će, kako je najavio, svoje predsedavanje bazirati na otvorenom pristupu – slušaće građane, podsticati biznis i sarađivati sa partnerima i institucijama kako bi radio u interesu Evrope.
Na planu zaštite čovekove okoline, prioritet Luksemburga biće da osigura da razgovori od Direktivi o nacionalnim ciljevima smanjenja emisije štetnih gasova (NEC) dovedu do usvajanja novih ciljeva za kvalitet vazduha do 2030. Za sada je Evropski savet daleko od sporazuma o tom pitanju i neke članice Evropske unije, uključujući Rumuniju i Poljsku, odbijaju da prihvate obavezujuće ciljeve emisije za neke gasove, poput metana.
Klimatski ciljevi kojima će se u narednih šest meseci baviti Savet EU poklopiće se sa pripremama Evropske unije za konferenciju UN o klimi (COP 21) u Parizu krajem godine. EU se nada da će na tom skupu imati vodeću ulogu kod ograničavanja rasta globalne temperature na dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Evropski biro za ekologiju (EEB) takođe je ukazao da novi predsedavajući EU mora da bude u stanju da pokrene s mrtve tačke dugo čekanu reformu Sistema trgovine štetnim emisijama (ETS).
Uspeh luksemburškog predsedavanja EU moglo bi da bude i stupanje na snagu novog Klimatskog i energetskog paketa za period do 2030. do kraja ove godine. Prioriteti tog paketa su smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte za 40% između 1990. i 2030, proizvodnja najmanje 27% energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti za 27%.
Ulogu predsedavajućeg Savetom Evropske unije Luksemburg je preuzeo od Letonije a predaće je na kraju godine Holandiji.
Luksemburgu je ovo dvanaesto predsedavanje EU a prvo u mandatu Lisabonskog ugovora kojim su Uniji date nove nadležnosti i uspostavljen novi insitucionalni balans, navodi se na sajtu luksemburškog predsedavanja.
Program rada luksemburškog predsedavanja baziran je na sedam tačaka: podsticanje investicija radi unapređenja privrednog rasta i zapošljavanja, produbljivanje socijalne dimenzije EU, upravljanje migracijama, uključujući slobodu, pravdu i bezbednost, revitalizacija jedinstvenog tržišta sa fokusom na digitalnu dimenziju, postavljanje konkuretnosti EU u globalni i transparentni okvir i unapređenje održivog razvoja i jačanje uloge EU na globalnoj sceni.
Proširenje EU nije među prioritetnim temama luksemburškog predsedavanja EU.
Izvor: EurActiv.rs
