EBRD upozorava na nedovoljnu konkurentnost Zapadnog Balkana

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

London, 26.februar 2018. – Zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU ali mora da uradi više da unapredi ekonomske performanse, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u najnovijem izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija Zapadnog Balkana.

EBRD je u Londonu domaćin trećeg Zapadnobalkanskog investicionog samita.

U izveštaju se ističe da je ohrabrivanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU.

Međutim, te zemlje suočavaju se sa velikim izazovima na planu konvergencije sa EU. Prema analizama EBRD, biće potrebne decenije, čak i po optimističkom scenariju, da region dostigne prosečan životni standard EU. Puna konvergencija, kako se navodi, zahtevaće od zemalja Zapadnog Balkana da sprovode utvrđenu i sveobuhvatnu reformsku agendu za unapređenje produktivnosti i investicija.

Slaba produktivnost je u dokumentu identifikovana kao osnovni problem koji koči ekonomski razvoj regiona nakon godina nedovoljnih investicija, slabih institucija i nepovoljnog poslovnog okruženja. Najveći izazovi su u oblastima konkurentnosti i dobrog upravljanja.

Istovremeno slabe institucije i još uvek veliko prisustvo države u nekim industrijama onemogućavaju privatni sektor, koji daje glavni doprinos ekonomskoj proizvodnji, da dostigne pun potencijal.

U izveštaju se navodi da je produktivnost privatnog sektora na Zapadnom Balkanu na samo 60% nivoa u EU pri čemu je to kod prerađivačke industrije 55 a kod usluga 70%.

Među preprekama za unapređenje produktivnosti i rasta su prezaduženost preduzeća, slaba inkluzija mladih, nelojalna konkurencija sive ekonomije, korupcija, glomazna poreska administracija, problemi sa isporukama struje i ograničeni prostup finansiranju.

Sve to, naveo je EBRD, ostavlja evropski region sa 20 miliona stanovnika i okružen članicama EU sa prosečnim bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku u visini samo četvrtine BDP po stanovniku  u najbogatijim zemljama EU na zapadu Evrope.

Zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja u EBRD Piter Sanfi (Peter Sanfey) rekao je da njihovo istraživanje ukazuje na probleme koje treba rešiti.

"Ipak, važno je na njih (probleme) gledati kao na izazove a ne nepremostive prepreke. Oni ukazuju na potrebu sprovođenja sveobuhvatnog programa reformi", istakao je Sanfi.

Kako se dodaje, da bi se zatvorio jaz u prosperitetu između Zapadnog Balkana i EU moraju se pojačati  reforme usmerene na izgradnju održivih tržišnih ekonomija.

U dokumentu se region poziva da donese mere za podsticaj dinamike privatnog sektora uz podršku snažnom toku domaćih i stranih investicija. Ukazuje se da država mora da ima važnu ulogu u omogućavanju rasta tako što će obezbediti "vladavinu prava, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila za biznis".

EBRD je vodeći institucionalni investitor na Zapadom Balkanu sa više od deset milijardi evra ulaganja kroz oko 600 projekata, prenosi Euractiv.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…