London, 14. jun 2019. – Bivši ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson dobio je najveću podršku u prvom krugu glasanja za lidera vladajuće britanske Konzervativne partije, dok je troje od 10 kandidata izbačeno iz trke.
Eliminisani su kandidati koji su dobili manje od 17 glasova potrebnih za ostanak u trci.
Da su svi kandidati dobili po 17 ili više glasova, eliminisan bi bio samo poslednji.
Džonson, vatreni zagovornik izlaska Velike Britanije iz EU dobio je 114 glasova na tajnom izjašnjavanju 313 poslanika konzervativaca u donjem domu parlamenta.
Rezultat glasanja premašio je očekivanja Džonsonovog tima i sada je gotovo izvesno da će on biti jedan od dvojice kandidata u poslednjem krugu, između kojih će se opredeljivati 160.000 članova Konzervativne partije širom zemlje.
Pobednik će postati novi lider konzervativaca i istovremeno i šef vlade, javila je agencija AP.
Iz utrke je na glasanju 13. juna izbačeno troje kandidata. Poslanici Ester Mekvi, Mark Harper i Andrea Lidsom nisu uspeli da dobiju više od 17 glasova potrebnih da bi ušli u narednu rundu.
Pored Džonsona, u trci za naslednika premijerke Tereze Mej na čelu stranke i vlade ostali su i šef diplomatije Džeremi Hant i ministar ekologije Majkl Gouv, koji takođe spadaju među favorite.
Dalje su prošli i bivši ministar za Bregzit Dominik Rab, ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid, ministar zdravstva Mat Henkok, i ministar za međunarodni razvoj Rori Stjuart, ali se njihove šanse da naslede Terezu Mej smatraju skromnim.
U sledećem krugu glasanja poslanika, u utorak, 18. juna, ponovo će otpasti poslednjeplasirani kandidat, ali i kandidati koji osvoje manje od 33 glasa.
Ukoliko to još bude potrebno, poslanici će ponovo glasati 19. i 20. juna, sve dok ne ostanu svega dva kandidata o kojima će se zatim izjašnjavati svi članovi stranke.
Novi lider konzervativaca i premijer biće proglašen oko 20. jula.
Tereza Mej je 7. juna podnela ostavku zbog neuspeha u izvođenju Velike Britanije iz EU u određenom roku. Ona u tri pokušaja nije uspela da obezbedi podršku paramenta za sveobuhvatni sporazum o Bregzitu koji je postigla sa Briselom.
Izlazak Velike Britanije iz EU prvobitno je bio planiran za 29. mart, ali je zbog političke blokade u Londonu odložen za 31. oktobar.
Džonson je 12. juna ponovio da će, ako postane premijer, sprovesti Bregzit bilo tako što će ponovo pregovarati o sporazumu koji je postigla Mej i postići bolje uslove, ili će izvesti zemlju 31. oktobra iz Unije bez sporazuma.
On je zapretio i da, ukoliko mu vođstvo EU ne bude izašla u susret, neće platiti Briselu 39 milijardi funti britanskih dugova.
Evropski lideri u više navrata su odlučno ponovili da sporazum o Bregzitu koji su postigli sa Terezom Mej neće biti ponovo otvaran i da nema novih pregovora.
Evropska komisija saopštila je 12. juna da London treba da osigura „poštovanje finansijskih obaveza koje je Velika Britanija preuzela kao članica EU“ i da je to jedan od „preduslova“ za otvaranje pregovora o budućem trgovinskom sporazumu.
Glavni evropski pregovarač Mišel Barnije ponovio je 14. juna u Parizu da je sporazum o Bregzitu koji je s Briselom potpisala britanska premijerka Tereza Mej „jedini mogući sporazum o uređenom istupanju“ Velike Britanije iz EU, prenela je agencija Frans pres.
Barnije je rekao da EU očekuje izbor novog britanskog premijera. „Ono što će on (novi britanski premijer) reći, to je ono što se računa, ali ja želim da ponovim stav 27 članica„, rekao je evropski diplomata.
„U pregovorima o Bregzitu svi gube, to su negativni pregovori. I niko nije uspeo da mi prikaže ni najmanju korist koju bi Bregzit doneo. Niko to nije, ali moramo da ga sprovedemo, ograničavajući pritom nebrojene posledice„, rekao je Barnije, prenosi Euractiv.
