Jedan od strateških ciljeva ministarstva prosvete u pogledu obrazovanja nacionalnih manjina je da se dvojezična nastava uvede za sve nacionalne manjine, rekla je danas Jasminka Peruničić iz Ministarstva prosvete, na okruglom stolu posvećenom ostvarivanju prava nacionalnih manjina u oblasti
obrazovanja.
Ona je rekla da se obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina kompletno implemetnira na osam različitih jezika i dodala da oko 10.000 đaka uči osnovu ili srednju školu na albanskom jeziku, a u Vojvodini 20.000 učenika uči na mađarskom.
U implementaciji međunarodnih konvencija i ugovora, a onda i kroz sve zakone koje ministarsvo sprovodi pokazalo se da manjine, čiji jezik je potpuno drugačiji od srpskog, ne poznaju srpski jezik, rekla je Peruničić.
Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete je, nedavno uz podršku OEBS i u saradnji za Zavodom za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, započelo projekat u okviru koga će se tokom 2015. godine izraditi potpuno novi standardi za srpski kao nematernji jezik.
Peruničić je istakla da novi Zakon o udžebnicima, koji bi u skupštinskoj proceduri, trebalo da se nađe u drugoj polovini januara sledeće godine, propisuje da nacionalni saveti na četiri godine braju po jedan udžbenik za jedan predmet.Zakon bi trebalo da važi od školske 2017/18 godine. Prema njenim rečima, na taj način za većinu manjina više neće postojati nisko tiražni udžbenici.
Za manjine, koje nisu velike, poput Hrvata, Rusina, Bugara, ukoliko se na javni poziv ne odazove niko od izdavača, Zavod za udžbenike će biti u obavezi da štampa udžbenike za te nacionalne manjine, izjavila je Peruničić.
Prema rečima Dragana Popovića iz Centra za praktične politike, u Srbiji se primenjuje model segregacije kroz obrazovanje i ocenio kao loše slučajeve „dve škole pod jednim krovom“. On je naveo primer Mađara koji masovno napuštaju Srbju, zbog nemogućnosti da se zaposle, jer ne
znaju srpski jezik. Bitno je da se razmisli i odgovori na važno pitanje ‐ šta Srbija želi sa manjinama i da li će se kroz obrazovanje sprovoditi model segregativne multikulturalnosti ili model inkluzije, rekao je Popović.
Konferenciju su organizovali Beogradski centar za ljudska prava i nevladina organizacija „Urban in“ iz Novog Pazara, u okviru projekta „Aktivni mladi za aktivne nacionalne savete“, koji je podržala delegacija Evropske unije u Srbiji.
Izvor: Medija centar Beograd
