Đurović: Političari u Srbiji koriste temu migranata za političke ciljeve

Radoš Đurović

Beograd, 27. decembar 2019. – Negativne reakcija građana na migrante u Srbiji su posledica loših reakcija nadležnih institucija i pogrešnih informacija u javnosti – ocenio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZPT), Radoš Đurović.

Đurović je na konferenciji za novinare u Beogradu kazao da takvo stanje sistema u Srbiji koriste radikalno orijentisani političari za svoje političke ciljeve.

On je ukazao da mnogi migranti izgube život u sve rizičnijim pokušajima da pređu severne granice Srbije, podsetio na slučaj pogibije šestoro migranata na Dunavu i dodao da registorvano 20 smrti migranata u Srbiji, ali on smatra da je taj broj veći.

Osvrnuo se na loše stanje na graničnin prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom, istakao da nedeljno u Mađarsku uđe tek deset ljudi, a da sa hrvatskim graničarima komunikacija ne postoji.

Govoreći o migrantima koji žele da ostanu u Srbiji, kojih prema podacima CZPT ima 300, Đurović je rekao da je najbitniji korak da ti ljudi isele iz kampova, da im se omogući integracija u društvo – nauče jezik i da mogu da se zaposle.

Đurović je kazao je boravak migranata u Srbiji treba drugačije regulisati, da su mnogi van smeštaja i istakao sistem azila u Srbiji loš što je, kako kaže, odraz stava institucija da migranti samo prolaze kroz Srbiju.

U kampovima su uslovi jako teški. U nekim kampovima ljudi žive u šatorima, dok u kampu u Bujanovcu nema tople vode i grejanja“, rekao je on.

Psihološkinja iz CZPZ Jana Stojanović istakla je da posebno velike probleme imaju deca-migranti bez roditeljske pratnje i staratelja, migranti s mentalnim problemima i invaliditetom, i žrtve nasilja u porodici.

Stojanović je kazala da je od početka ove godne do kraja oktobra u Srbiji registrovano 640 dece, a da je dece bez roditeljske pratnje u Srbiji, prema istraživanju CZPT, oko 1.400.

Od 640 registrovane dece, 25 je podnelo zahtev za azil u Srbiji, dok je tek jednom detetu azil odobren“, rekla je ona.

Istakla je da je potrebno izgraditi posebne centre za decu, jer većina dece živi u velikim centrima, što može da utiče na njihovu bezbednost i razvoj.

Deca koja putuju bez roditelja ili staratelju su najranjivija. Zebeleženi su slučajevi dece od devet i deset godina, a prosek starosti je između 14 i 17 godina“, kazala je Stojanović.

Dodala je da je potrebno bolj soposobiti osoblje koje se bavi zbrinjavanjem dece, poboljšati znanje o zakonima, odgovornosti i ovlašćenjima.

Rekla je da migranti s mentalnim problemima imaju samo kratkoročnu profesionalnu pomoć, nakon čega se vraćaju u kampove, gde se ponovo suočavaju sa suicidnim mislima i pokušajima.

Stopa prijavljivanja nasilja je niska. Žene i deca, koji su najpodložniji seksualnom i porodičnom nasilju, ne veruju da će biti zaštitćeni, niti vide dugoročno rešenje problema“, upozorila je ona, prenosi portal Autonomija.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…