Država Srbija je obavezna da preuzme na sebe formiranje i održivo finansiranje nacionalnog SOS telefona za podršku ženama žrtvama nasilja jer se na to obavezala potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama.
Specifičnost ove usluge ogleda se u tome što žena, pozivajući SOS telefon, može ostati anonimna i dobiti podršku i sve relevantne informacije u poverljivoj formi, što je posebno važno kada je poverenje žene u institucije narušeno. Decenijama unazad, ovu najstariju uslugu za žene žrtve nasilja u Srbiji pružaju isključivo specijalizovane organizacije civilnog društva bez ikakve finansijske podrške države.
Govoreći o Nacionalnoj strategiji o rodnoj ravnopravnosti, Branka Drašković, savetnica predsednice Koordinacionog tela pri Vladi Republike Srbije, istakla je da je uspostavljanje nacionalnog SOS telefona predviđeno Akcionim planom za 2016. godinu, ali da će u prvoj fazi to morati da se finansira donatorskim sredstvima.
„U organizacijama koje su članice Mreže Žene protiv nasilja, SOS telefoni godišnje zazvone više od 12 000 puta. Dakle, 12 000 puta žene pozovu i od naših konsultantkinja dobiju podršku ili konkretnu pomoć. U tom ogromnom poslu država uopšte ne učestvuje“, rekla je Aleksandra Nestorov, koordinatorka Mreže ŽPN. U ovoj Mreži funkcionišu i SOS telefoni na jezicima manjina, kao i specijalizovani SOS telefoni za žene sa invaliditetom i žrtve trgovine ljudima, što ovu uslugu čini dodatno osetljivom na potrebe različitih žena i sveobuhvatnijom od drugih.
Biljana Stepanov je predstavila rad jedinstvenog vojvođanskog SOS telefona za žene žrtve nasilja, koji bi mogao da posluži kao model pri uspostavljanju nacionalne telefonske linije.
Zaključeno je da bi budući besplatni broj nacionalnog SOS telefona trebalo učiniti dostupnim svim građanima i građankama kroz medije i druge vidove javnog oglašavanja, tako da bude u rangu opšte poznatih brojeva kao što su broj policije, vatogasne službe ili hitne medicinske pomoći.
Izvor: Autonomni ženski centar
