Država je obavezna da uspostavi funkcionalan i održiv sistem besplatne pravne pomoći, da njime rukovodi i da ga finansira, konstatovano je danas na konferenciji za novinare posvećenoj pružanju besplatne pravne pomoći.
Predstavnici tri organizacije civilnog društva – Autonomnog ženskog centra, Praksisa i Komiteta pravnika za ljudska prava, poručuju da država treba da bude odgovorna za dostupnost, efikasnost i kvalitet svih pravnih usluga pruženih na osnovu budućeg Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Predstavnici tri organizacije predstavili su u Medija centru predloge na nacrt zakona koji se odnose na četiri oblasti – ko su korisnici a ko pružaoci besplatne pravne pomoći, na koji način će se odlučivati kome pripada ovo pravo i koji su mogući oblici finansiranja te oblasti.
Kad je reč o tome ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, organizacije civilnog društva smatraju da, pri donošenju ove odluke, imovinski cenzus ne sme biti jedini kriterijum kao što to sadašnji nacrt predviđa.
„Kreatori nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći su se više bavili time ko će biti pružalac a ne ko korisnik ove vrste usluge“, rekao je Danilo Ćurčić iz organizacije „Praksis“ i dodao da to pravo ne sme biti shvaćeno kao socijalno pravo, jer ono to nije.
U nacrt Zakona, objasnio je on, kao korisnike ovog prava, pored korisnika novčane socijalne pomoći i korisnika dečjeg dodatka, treba uvrstiti lica čija primanja ne prelaze više od 30 odsto cenzusa za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, osobe sa invaliditetom koje su korisnici usluge smeštaja u sistemu socijalne zaštite, deca bez roditeljskog staranja i deca kojoj nije obezbeđeno adekvatno zastupanje u postupku po propisima koji uređuju taj postupak…
Tri organizacije civilnog društva smatraju da besplatnu pravnu pomoć treba podeliti na primarnu i sekundarnu da bi se u sistem uveo što veći broj pružalaca te usluge, kao što su pravne klinike ili organizacije civilnog društva.
Primarna pravna pomoć odnosi se na davanje početnih pravnih saveta i pisanje jednostavnijih podnesaka, a sekundarna na zastupanje i pripremu složenijih podnesaka.
Podaci civilnog društva pokazuju da je mnogo veća potreba za pravnim savetovanjem nego za zastupanjem, pa bi se ovom podelom sistem rasteretio administrativnih procedura u vezi sa tim ko ispunjava formalne uslove za pružanje ove pomoći, a ko ne.
„Nacrt predviđa da su pružaoci sekundarne besplatne pravne pomoći advokati i jedinice lokalne samouprave i mi ćemo se otvoreno boriti protiv toga, jer smatramo da se na listi onih koji ovu uslugu pružaju mogu naći i drugi, a posebno organizacije civilnog društva“, istakla je Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Na konferenciji za novinare čuo se i predlog da se novim Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći predvidi formiranje novog organa – Fonda za besplatnu pravnu pomoć, koji bi odlučivao o tome ko ima pravo na sekundarnu besplatnu pravnu pomoć.
„Srbija 10 godina nije donela Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći između ostalog i zbog toga što nikad nismo odgovorili na pitanje kako će ova usluga da se finansira i zato predlažemo formiranje centralnog fonda“, istakla je Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra.
Kad je reč o finansiranju sistema pružanja sekundarne besplatne pravne pomoći, predstavnici Autonomnog ženskog centra, „Praksisa“ i Komiteta pravnika za ljudska prava su predložili da se taj sistem finansira iz jedinstvenog centralnog izvora i preko centralnog organa, a da finansiranje primarne besplatne pravne pomoći bude finansirano i iz centalnog izvora, ali i sa lokalnih nivoa.
Izvor: Tanjug/Medija centar Beograd
