Beograd – Društvo sudija Srbije pozdravilo je što je konstruktivan način rada primenjen prilikom promene Ustava, nastavljen i kod rada na setu pravosudnih zakona, za koje je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje, a daju i svoje sugestije, među kojima je i da se preciznije uredi široka zabrana sudijama da politički deluju.
O ovom setu pravosudnih zakona javna rasprava je počela 12. decembra.
„Suprotno uobičajenoj praksi da ne kvalifikuje svoja mišljenja kao pozitivna ili negativna, Venecijanska komisija konstatovala je u samom Mišljenju da su zakoni „generalno dobro strukturirani, jasno napisani i da pokrivaju sve suštinske tačke koje je trebalo pokriti“ i ponovila je da „ostaje na snazi ukupna pozitivna ocena revidiranih nacrta zakona i opšte preporuke„. Društvo sudija pozdravlja činjenicu što je inkluzivan i konstruktivan način rada, primenjen prilikom promene Ustava, nastavljen i prilikom rada na zakonima“, navedeno je u saopštenju Društva sudija Srbije.
Kako navode, Društvo sudija pozdravlja i unapređenje sadržana u nacrtima zakona, od kojih su pojedine načinjene na osnovu sugestija domaće stručne javnosti iznetih tokom prezentacija radnih verzija zakona u septembu 2022. godine, a pojedina u skladu sa sugestijama iz Mišljenja Venecijanske komisije.
Između ostalog među tim sugestijama, kako navode, kada je reč o Zakonu o uređenju sudova, je i to da sudski poslovnik donose Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, umesto dosadašnje isključive nadležnosti Ministarstva pravde za donošenje ovog akta.
Takođe navedeno je da u novim predlozima postoji unapređeno razgraničenje nadležnosti za vršenje poslova pravosudne uprave između VŠ i Ministarstva pravde.
Kada je reč o Zakonu o sudijama, kako Društvo navodi, između ostalog, sistem vrednovanja rada sudija, koji ne sme da ometa meritornu ocenu sudskih odluka u oceni dokaza i tumačenju propisa, veoma je unapređen, jer postavlja osnove za realnu procenu rada sudija, dakle i za unapređenje rada sudija.
Govoreći o Zakonu o Visokom savetu sudstva, ističu da je važna promena što Savet samostalno raspolaže sredstvima budžeta koja su opredeljena za rad Saveta i sredstvima za tekuće rashode sudova, osim rashoda za sudsko osoblje, uključujući i sredstva za plate sudija.
Kako navode u saopštenju, istovremeno, Društvo sudija očekuje da će tokom javne rasprave biti razmatrana neophodnost i iskristalisana konkretna zakonska unapređenja, tako što će u predloge zakona biti uneta konkretna garancija za realizaciju proklamovanog principa da je plata sudija garancija nezavisnosti sudija, bez koje se ne može obezbediti kvalitetna osnova za izbor sudija.
Kako saopštavaju očekuju da osnovica sudijske zarade ne može biti manja od prosečne neto zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike pre usvajanja predloga budžeta za narednu godinu.
Društvo sudija dalje navodi da bi bilo dobro da preciznije bude uređena veoma široka zabrana sudiji da „politički deluje na neki drugi način tako što bi bilo propisano da se zabrana političkog delovanja odnosi, između ostalog, na izlazak na izbore na listi političke stranke, koautorstvo ili potpisivanje političkih manifesta, proglasa i slično„.
Očekuju i da će biti unapređeno novouspostavljeno rešenje prema kome četiri nesudska člana Saveta ne smeju biti homogena grupa političkih istomišljenika, već moraju biti politički neutralni društveni predstavnici koji nisu bili aktivni u politici izvesno vreme pre kandidovanja.
Oni predlažu da „odsustvo snažnog političkog uticaja“ bude precizirano zakonom na način što će skupštinski odbor za pravosuđe kvalifikovanom većinom usvajati predog i slati ga Narodnoj skupštini za izbor članova Saveta iz reda istaknutih pravnika.
Dodaju u saopštenju da je njihov predlog da se ne mogu smatrati podobnim kandidatima, odnosno dostojnim članovima Saveta, dotadašnji izabrani funkcioneri ili članovi Vlade ili članovi političkih partija sa rukovodećom ulogom niti njihovi bliski srodnici, supružnici ili partneri.
