Beograd – Nekadašnja kooridnatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović rekla je da je izjava evropskog komesara za proširenje Olivera Varhejija da se nada ubrzanju puta Srbije ka EU i članstvu do 2029. godine, najvažnija vest za Srbiju.
Dragojlovićeva naglašava i da je ta izjava potvrda prethodnih rezolucija i deklaracija EU od 2003. godine, da EU neće biti celovita i zaokružena dok njen deo ne bude i Zapadni Balkan, sa dodatkom da u taj krug zemalja koje su aspiranti za buduće članstvo sada jesu i Ukrajina, Moldavija i potencijalno Gruzija.
„Tačno se zna šta Srbija kao kandidatkinja za članstvo u EU treba da uradi, to se zna već više od 10 godina i naši zadaci su vrlo jasno formulisani. Postoje administrativni kapaciteti da Srbija to uradi. Mi smo harmonizovali više od 90 odsto zakona sa zakonima EU, primamo ogromnu pomoć da podignemo kapacitete naših institucija da funkcionišu na nivou na kom funkcionišu insitucije država članica EU„, istakla je ona za Tanjug.
Dragojlovićeva kaže da nije pitanje da li građani Srbije treba da veruju da li će EU biti spremna da primi nove članice, već da je pitanje šta je Srbija uradila da bude modernija, efikasnija, uspešnija, bogatija i da u njoj građani budu zaštićeniji, jer, napominje ona, kada tu Srbija dostigne evropske standarde, EU neće preostati ništa drugo osim da je primi.
„Ona država kandidatkinja koja te uslove ne bude ispunjavala, ona neće postati članica EU pa makar ona bila i Ukrajina„, dodala je ona.
Kometarišući izjavu Varheljija da se ne slaže sa kolektivnim kažnjavanjem vezano za rezoluciji o Srebrenici, Dragojlovićeva je izjavila da se niko eksplicitno ne zalaže za kolektivno kažnjavanje Srbije za zločin u Srebrenici, o čemu postoji i presuda Međunarodnog suda u Hagu u kojoj sve piše koja, prema njenim rečima, možda u ovom trenutku kada se odlučuje o rezoluciji znači kao neka vrsta moralne podrške i potvrde.
Odgovarajući na pitanje kakav je učinak odlazeće briselske administracije kada je reč o pridruživanju i o Kosovu i Metohiji, Dragojlovićeva je rekla da je odlazeća Evropska komisija imala naziv geopolitička evropska komisija, i dodala da su svi strateški dokumenti koje je Komisija donela bili ciljani tako da postave EU kao snažnog geopolitičkog aktera, uz unapređenje energetske politike, tranzicije
„To je bilo nešto vrlo optimistično međutim onda se desio rat u Ukrajini i dosta od tih planova je bilo podređeno pomoći da Ukrajina izdrži u ratu. Ta odlazeća geopolitička komisija prema nekim najavama jeste dosta ispunila s obzirom na okolnosti, u njenom mandatu desila se i pandemija i rat u Ukrajini„, objasnila je ona.
Kako je navela, za dolazeću Evropsku komisiju, koja će biti formirana nakon izbora za Evropski parlament u junu, već se kaže da će je zvati „komisija proširenja“ zbog čega smatra da se može očekivati da će pregovori sa svim državama kandidatima biti intenzivirani.
