Valjevo – U Srbiji živi između 700.000 i 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta.
Autor teksta je Aleksandar Milijašević (udruženje „Dijalog“, Valjevo).
Osobe sa fizičkim poteškoćama, intelektualnim i mentalnim smetnjama spadaju u red najugroženijih društvenih grupa i izložene su diskriminaciji u svim oblastima društvenog života.
Domaće javno mnjenje ovu kategoriju stanovništva prepoznaje, uz predstavnike romske zajednice i siromašnih osoba kao treću najdiskriminisaniju društvenu grupu.
Republika Srbija je uspostavila zadovoljavajući normativni i institucionalni okvir za suzbijanje diskriminacije po osnovu invaliditeta (kao i po osnovu drugih ličnih svojstava).
I pored toga, osobe sa invaliditetom su i dalje suočene sa diskriminacijom u brojnim oblastima društvenog života. Najosetljivija polja su zdravstvena i socijalna zaštita.
Treba podsetiti da, prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Jedna od oblasti društvenog života u kojoj se i osobe sa invaliditetom suočavaju sa problemima u ostvarivanju ustavom garantovanih prava je i oblast zdravstvene zaštite, a posebno uzimajući u obzir stepen upućenosti na zdravstveni sistem.
Najveći problem sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u ostvarivanju zdravstvene zaštite je arhitektonska, komunikacijska, tehnička nepristupačnost zdravstvenih usluga i nedostatak obučenog osoblja.
Pored toga, jedan od problema sa kojima se suočava čitava populacija u Srbiji, a naročito osobe sa invalidtetom je i to da postupanje zdravstvenih ustanova ne sme da ima za posledicu uskraćivanje prava iz zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, odnosno pacijentu se ne sme nanositi šteta.
U praksi je najčešća povreda prava pacijenata na refundaciju troškova zdravstvene zaštite kada zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži uslugu koja je pokrivena obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Do povrede prava na refundaciju troškova zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom dolazi zbog potpune neinformisanosti ove društvene kategorije.
Naime, iako je postoji normativni pravni okvir koji uređuje ovu oblast, informacije o praktičnoj primeni nisu dostupne osobama sa invaliditetom. Naročito su nedostupne osobama sa senzornim invaliditetom.
Pored toga, lokalne samouprave propuštaju priliku da kroz aktivnosti lokalnih saveta za zdravlje dodatno informišu ovu populaciju o načinima ostvarenja prava iz oblasti zdravstvene zaštite. Upravo ovakva situacija je i opredelila neformalnu koaliciju „Zdravo Pravo“ pokrene projekat „Koraci za zdravstvo po meri pacijenta”.
Projekat je koncipiran tako da se aktivnim uključivanjem građana doprinese promeni prakse pružalaca zdravstvenih usluga u oblasti primene mehanizama za zaštitu prava pacijenata u Republici Srbiji.
Pored toga, projekat treba da doprinese povećanju transparentnosti rada pružalaca zdravstvenih usluga u okviru prava na refundaciju.
Građanke i građani imaju priliku da sa projektnim timom podele svoja znanja i iskustva o uslugama iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da li su im dostupne informacije o refundaciji i načinu zaštite garantovanih prava u zdravstvenom sistemu.
Kroz anketu, građanke i građani će nam omogućiti da detaljnije uočimo mane u primeni propisa i dostupnosti zdravstvene zaštite. Jedna svrha odgovora je izrada vodiča kroz pravo na refundaciju kako bi se ostvarivanje učinilo lakšim.
Bitno je naglasiti da je anketa u potpunosti anonimna i da nije od značaja ni naziv zdravstvene ustanove koja je nadležna za pružanje usluge.
——–
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
#ACTprojekat čine 3 stuba: 1. grantovi; 2. izgradnja i jačanje kapaciteta; 3. jačanje uporišta u zajednici.
