Beograd, 07. oktobar 2016. (S.V./Euractiv) – Dosadašnji pokušaji da se donese zakon o socijalnom preduzetništvu nisu bili dobri jer se na ovaj sektor gledalo isključivo kao na način za smanjenje nezaposlenosti, a socijalna preduzeća u izradu nisu bila uključena, izjavila je 7. oktobra istraživačica Evropskog pokreta u Srbiji Dina Rakin.
U Srbiji socijalna preduzeća čine samo 0,2% BDP-a, u EU 11%, što ukazuje na veliku neiskorišćenu šansu za doprinos koji ovaj sektor može da pruži čitavom društvu.
U Srbiji ima oko 400 "zdravih" socijalnih preduzeća, koja učestvuju u bruto domaćem proizvodu sa 0,2% a u zaposlenosti 0,6 odsto, dok je u EU doprinos socijalne ekonomije privredi 11%, a zaposlenosti 6,5%, podaci su predstavljeni na skupu Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) na kojem je učestvovalo blizu 40 socijalnih preduzeća koja rade u Srbiji. Socijalnim preduzetništvom u Srbiji se bave uglavnom udruženja i zadruge, ali i standardna privredna društva.
Dina Rakin je na predstavljanju vodiča za socijalno preduzetništvo rekla da zakon o socijalnom preduzetništvu nije neophodan. Nemaju ga ni mnoge zemlje EU u kojima je socijalno preduzetništvo mnogo razvijenije nego u Srbiji, navodi Rakin, dodajući da je konkretna pomoć države ovom sektoru mnogo značajnija. Navodi da je pri svakom definisanju ovog sektora važno shvatiti da je reč o promenljivoj delatnosti, jer se pojavljuju novi prioriteti u kojima je potreban socijalni doprinos, pa se razvijaju inicijative socijalnog preduzetništva.
Do sada su bile tri inicijative za donošenje zakona u Srbiji, a ni poslednji put kada je to rađeno u 2015. u proces nisu bila uključena socijalna preduzeća ni istraživači koji se bave socijalnim preduzetništvom, rekla je Dina Rakin iz EPuS.
"Mi smo do sada kroz inicijative vlade u smislu zakonskih rešenja imali isključivo ideju da je socijalno preduzetništvo jedan instrument kojim ćemo rešiti veliki problem nezaposlenosti u Srbiji, a znamo da je to nemoguće pre svega zato što je ovo privatna inicijativa i njoj nije nužno cilj da zapošljava", navela je ona, dodajući da su oblasti kojima se socijalna preduzeća bave raznovrsne, od brige o starima do ekologije.
Zbog ovakve sužene percepcije države, u dosadašnjim inicijativama u izradu zakona bilo je uključeno samo Ministarstvo rada i zapošljavanja, dok je ključno uključiti druga ministarstva, pri čemu su ključni ministarstva finansija, ekonomije i državne uprave i lokalne samouprave.
Oblasti kojima niko neće da se bavi
Socijalna preduzeća se od standardnih profitnih preduzeća razlikuju po socijalnoj ulozi, poput podrške osetljvim kategorijama kao što su migranti i osobe sa invaliditetom, obrazovanja, zaštite životne sredine i slično, ali i na osnovu toga što socijalna preduzeća za razliku od tradicionalnih reinvestiraju profit u delatnost.
"Domovi za stare su ekstremno profitni, ekstremno skupi, i služe za bogaćenje onih koji drže te domove, ako nije socijalno preduzeće. Ali ako kažemo da je socijalno preduzeće otvorilo dom za stare to bi moralo da znači na primer da će ono imati različite kategorije cena" u zavisnosti od visine penzija korisnika, a dobit će se koristiti za finansiranje usluge onima koji ne mogu da snose ekonomsku cenu i za ulaganje u razvoj delatnosti, navela je ona.
Na skupu je navedeno i da je često reč o delatnostima kojima niko ne želi da se bavi – država zato što nema mogućnosti, a privatna preduzeća zato što nemaju interes.
Rakin je kao primer nedovoljnosti zakona da se ovaj sektor podstakne navela Zakon o zadrugama s kraja 2015, kojim su predviđene i socijalne zadruge kao vrsta socijalnog preduzeća.
"Nikakva promocija nije pravljena, nikakve mere da zalaufate sektor nisu prediviđene, tu se vidi da se (ovim zakonom) rešavao drugi problem – poljoprivrednih zadruga i njihove imovine i tako dalje. U roku od 9 meseci nije registrovana nijedna socijalna zadruga, što znači da zakon nije doneo ništa novo" u ovom segmentu, i inicijative socijalnog preduzetništva su nastavile rad kao i ranije.
Moguća podrška države su oslobađanje PDV-a i subvencije za zaposlene, ali su još značajniji promocija države, omogućavanje pristupa informacijama o mogućem načinu rada i pristupa raznim programima podrške, navela je ona.
Osnivač Akt grupe (ACT) socijalnog preduzetništva u Hrvatskoj Teodor Petričević rekao je da i iskustvo njegove zemlje potvrđuje da zvanična dokumenta nisu odlučujuća za razvoj. Kao primer je naveo strategiju o socijalnom preduzetništvu, koja je doneta u Hrvatskoj 2015. godine, ali nije ništa promenila, dok se poboljšanja ostvaruju kada je "prava osoba na pravom mestu", odnosno kada se u državnim institucijama neko angažuje na razvoju ovog sektora.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić rekla je da socijalno preduzetništvo dprinosi stvaranju društva u kojem vladaju kohezija, dostojanstvo i solidarnost, što je težnja i u EU.
U vodiču su predstavljena preduzeća iz raznih oblasti uključujući udruženje Karitas (Caritas) za pomoć starima, bolesnima, deci i drugim socijalno osetljivim kategorijama, reciklažni Ženski centar iz Užica, zadruga za očuvanje tkanja Damsko srce iz Pirota, organizacija za ruralni razvoj Urduženje žena sa sela Temštanka iz Pirota, organizacija za razvoj turizma i zaštitu životne sredine u Užicu Eko hostel republik i proizvodnja edukativnih igračaka uz angažovanje ranjivih grupa Koba jagi (Koba Yagi).
