Beograd – Skretanje u desno na izborima u EU odražava trendove u Evropi koji su posledica migrantske krize, pada životnog standarda i bezbednosne pretnje koja dolazi iz Rusije, ocenio je analitičar Centra za evropske politike (CEP) Đorđe Dimitrov.
Dimitrov je za Dnevni evropski servis agencije Beta rekao da se ne očekuju veliki zaokreti u smeru kojim se kreće EU a da će porast desnice pre svega doći do izražaja kod politika migracije i klimatskih promena.
„Novi institucionalni ciklus će nastaviti da radi na jačanju strateške autonomije Unije kako bi se smanjila zavisnost od SAD i Kine„, rekao je Dimitrov.
Međutim, kod pitanja klimatskih promena i migracije uspeh desnice će se osetiti jer će razvodniti regulative koje se odnose na zelenu agendu i usporiti zelenu tranziciju, što će za posledicu imati usporavanje ostvarivanja cilja EU da od 2050. bude ugljenično neutralna.
Na planu migracija, rekao je analitičar beogradskog CEP, očekuje se stroža imigraciona politika i politika azila.
Kada je reć o politici proširenja, Dimitrov je rekao da će novi institucionalni cikus imati zadatak pa pripremi Uniju za sledeće proširenje kako bi imala kapacitet da apsorbuje potencijalno devet novih država.
Najvažnije pitanje biće, prema njegovim rečima, da li je potrebna promena osnivačkih ugovora EU, pre svega u vezi reforme glasanja kvalifikovanom većinom.
„Dodatno, radiće se i na načinima da se adresira poziv Evropskog saveta za unapređenje postepenog/faznog pristupanja, što će ima za cilj da proces pristupanja učini dinamičnijim i ubrza ga„, rekao je Dimitrov.
On je rekao i da je sada pred EU višemesečni proces formiranja evropskih institucija i pregovora oko članova sledeće Komisije.
