Stepen ometenosti dece sa višestrukim smetnjama u razvoju je različit, što dovodi do teškoća u organizaciji njihove rehabilitacije i tretmana.
Pristup u radu sa detetom sa višestrukim smetnjama u razvoju treba da bude isključivo individualan, jer se komunikacija i usvajanje znanja obavlja na svojstven i individualan način. Tretman deteta sa višestukim smetnjama u razvoju je veoma složen, a cilj treba da bude povećanje samostalnosti i postizanje maksimalnih rezultata u odnosu na mogućnosti i sposobnosti deteta.
”Ovako posmatrano obrazovanje podrazumeva sticanje niza veština, pre svega životnih, koje omogućavaju detetu da u određenoj meri funkcioniše samostalno.” (Jablan, Grbović, 2008).
Deca sa višestukim smetnjama u razvoju se mogu samo delimično osamostaliti, „a da bi se ostvario određeni nivo samostalnosti neophodno je organizovati učenje kroz struktuirane aktivnosti na sistematičan način” (Jablan, Grbović, 2008), koji opet mora biti prilagođen već usvojenim znanjima i veštinama, zatim interesovanjima, kao i mogućnostima i sposobnostima višestruko ometenog deteta.
Tekst “Digitalna inkluzija dece sa višestrukim smetnjama u razvoju” Sanje Denić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
