Šef delegacije EU u Srbiji smatra da je opšta situacija u medijima „jako nezadovoljavajuća“ i da su neki fenomeni veoma neprijatni i neprihvatljivi. On, je, dodao i da podržava nove medijske zakone.
On je, u intervjuu FoNetu, podsetio da je Srbija potpisala sve međunarodne sporazume i konvencije u oblasti ljudskih i manjinskih prava, ali njihova implementacija mora da bude uskladu sa međunarodnim obavezama i standardima.
Zbog toga „želimo da počnemo sa ovim priroritetom u pregovorima“, u okviru poglavlja 23, precizirao je Devenport i ocenio da je veoma bitno da strategija za borbuprotiv diskriminacije bude sprovodena akcionim planom u ovoj oblasti.
„Sada čekamo sledeći nacrt ovog plana“, dodao je Devenporti naglasio da EU „jako podržava“ medijsku reformu, na osnovu paketa zakona koji je pripremila prethodna vlada.
On je naveo da su već pripremljeni nacrti zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, dok „još ide rad“ nazakonu o javnim servisima, ističući da ohrabruje što jepremijer Aleksandar Vučić u ekspozeu pomenuo paket ovih zakona, čije je usvajanje označio kao prioritet za ovu vladu.
„Naravno da je usvajanje novih zakona veoma bitno, alitreba da dođe i do njihove implementacije“, napomenuo je Devenport, koji smatra da je u tome važna uloga parlamenta,ali i civilnog društva.
„Mislim da su svi svesni da je opšta situacija medija u Srbiji još uvek jako nezadovoljavajuća i zbog toga su tinovi zakoni veoma bitni“, obrazložio je Devenport i ukazaoda još postoje „fenomeni koji su veoma neprijatni, čak i neprihvatljivi“.
„Na primer, činjenica da podaci iz zvaničnih istraga cure u javnost kroz nekoliko medija nije prihvatljiva, ne ide ukorist prava građana i ne ide u korist pravednog i demokratskog sistema u Srbiji“, ilustrovao je Devenport.
On, takođe, misli „da je veoma opasno to što vidimo u vezi sa napadima u vašim medijima na organizacije i ličnosti, na veoma ličan i neprihvatljiv način“.
„Dobro je, naravno, da su predstavnici vlade osudili ove napade, naročito u dva slučaja“, ali Devenport misli da je pojava ovih napada veoma zabrinjavajuća.
On je, istovremeno, ukazao i da neki primeri poređenja predstavnika civilnog društva, s jedne strane, i kriminalaca, s druge strane, predstavljaju „jasno kršenje standarda ponašanja u medijima, kao i prava tih pojedinaca i organizacija“.
„Očekujemo da institucije koje imaju odgovornost za standarde u medijima reaguju na takve slučajeve“, rekao je Devenport o dodao da bi trebalo pojačati i ulogu nezavisnih insititucija, kao što su Savet za štampu i Radiodifuzna agencija.
„I sami mediji, urednici i novinari, kroz asocijacije medija i novinara, imaju odgovornost da rade u korist podsticanja nivoa profesionalizma“, poručio je Devenport,koji smatra da je to „nešto što mora trajati, jer nema brzih rešenja, ali bi trebalo da idemo u tom pravcu“.
Kao zasebno pitanje, on je pomenuo finansiranje medija,objašnjavajući da je jedan od važnih ciljeva paketa novih zakona transparentnost finansiranja, naročito državnog finansiranja, kao i transparentnost vlasništva u medijima.
Projektno finansiranje medija je koncept koji je veoma bitan, ali će biti izazov obezbediti transparentnost u svim procedurama takvog načina finansiranja, jer bez toga neće biti napretka i pobljšanja situacije, napomenuo je Devenport.
„Još bi trebalo da kažem da javni servisi imaju svoju bitnuulogu“, istakao je Devenport i naglasio da je bitno da javni servisi budu spremni da kritikuju vlast i vladu, ali da je“naravno bitno i da vlast to razume“.
Nema sumnje da postoji fenomen autocenzure, ne samo u Srbiji, ocenio je Devenport i zato od vlasti i institucija vlade očekuje da rade u pravcu širenja prostora za izražavanje nezavisnih mišljenja.
„Obrnuto govoreći, svaki pritisak na medije naravno nijeprihvatljiv“, naglasio je Devenport i dodao da je veoma pozitivno to što je Medijska strategija postala jedan odnajvećih prioriteta za novu vladu.
Prema rečima Devenporta, nova vlada će biti u prilici da poboljša situaciju u medijima, ali samo uz efikasnu saradnju sa samim medijskim sektorom i predstavnicima medijskih organizacija, uz aktivno učešće civilnog društva.
Upitan koliko će to biti moguće, ne samo u medijima, nego iu drugim oblastima, budući da vlast nema ozbiljan korektiv, jer je opozicija slaba i u lošem stanju, Devenport je odgovorio da je „opozicija potrebna u svakoj demokratiji“.
„Mislim da i u Srbiji politička opozicija ima veoma bitnuulogu u parlamentu i van paramenta da izražava svoje mišljenje i kritikuje, što potreban znak zdrave demokratije“, zaključio je Devenport.
