Opcioni protokol, kao globalni sistem za sprečavanje mučenja i drugih oblika zlostavljanja, je u protekloj deceniji omogućio spoljnim i nezavisnim kontrolama, međunarodnim organizacijama i nacionalnim organima da pristupe mestima u koja se smeštaju lica lišena slobode. Činjenica da Podkomitet za prevenciju torture i nacionalni mehanizmi imaju moć da pristupe bilo kom mestu gde se nalaze lica lišene slobode služi kao sredstvo odvraćanja od zloupotreba, povećava transparentnost i promoviše odgovornost za dela mučenja i zlostavljanja.
Više od 60 država su uspostavile svoje Nacionalne mehanizme za prevenciju torture. Republika Srbija je potpisala Opcioni protokol 2003. godine, a 28. jula 2011. godine na sednici Narodne Skupštine Republike Srbije Zaštitnik građana je određen da obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) u saradnji sa ombudsmanima autonomnih pokrajina i udruženjima čijim je statutom predviđeni cilj udruživanja unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.
NPM Srbije je u svom dosadašnjem radu obavio oko 350 poseta mestima gde nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode i uputio je preko 1000 preporuka za uklanjanje utvrđenih nedostataka. Ohrabruje utisak da među organima vlasti nadležnim za neposredno postupanje prema licima lišenim slobode prevlađuje svest o neophodnosti iskorenjivanja zlostavljanja i mučenja, kao i da je sa Zaštitnikom građana u obavljanju poslova NPM ostvarena propisana saradnja, da je postupljeno po većini od preko 1000 upućenih preporuka, što je sve dovelo do značajne promene opšteg stava javnosti o zabrani torture, ali i do brojnih primera unapređenja postupanja prema licima lišenim slobode.
Opcioni protokol uz Konvenciju UN protiv torture (OPCAT) usvojen je u decembru 2002. godine od strane Generalne skupštine UN, a stupio je na snagu 22. juna 2006. godine. Trenutno, 81 država iz celog sveta je ratifikovala ili pristupila Opcionom protokolu, 17 država su ga potpisale, a mnogi su u procesu pristupanja.
Izvor: Zaštitnik građana
