Brisel, 20. jul 2022. – Deceniju od kako je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon o „stranim agentima“ obeležili su rastući strah ruskih vlasti od kritičkih glasova u društvu i novi, sve represivniji zakoni usmereni na opoziciju, civilno društvo, nezavisne medije.
To se navodi u Deklaraciji Visokog predstavnika EU povodom 10. godišnjice tog zakona.
Taj zakon, usvojen 20. jula 2012, bio je prvi od nekoliko zakona, uključujući o „nepoželjnim organizacijama“ iz 2015. i „zakon o lažnim vestima“ iz 2022, donetih sa ciljem da se utiša i vrši pritisak bez presedana na rusko civilno društvo, političku opoziciju i nezavisne medije.
Zakon o „stranim agentima“ sa godinama je evoluirao ali se i dalje razrađuje kako bi se dodatno stigmatizovala i značajno ograničila prava različitih grupa društva, uključujući nevladine organizacije, udruženja, medije, novinare, aktiviste za ljudska prava.
Tim zakonima Rusija očigledno krši obaveze po međunarodnom pravu da garantuje ljudska prava i osnovne slobode svojim građanima. To je potvrđeno u Mišljenju Venecijanske komisije iz 2021. i od strane Evropskog suda za ljudska prava u junu 2022.
Prema ruskom ustavu, međunarodno pravo je integralni deo ruskog zakona.
Dalje se navodi da je neopravdana i neisprovocirana agresija Rusije na Ukrajinu pojačala represiju u Rusiji ciljajući „obične“ građane i drastično ograničila pravo na slobodu izražavanja i medijske slobode.
Ekspanzija restriktivnih zakona usvojenih od početka agresije na Ukrajinu, uključujući zakon o tzv. lažnim informacijama o upotrebi oružanih snaga Ruske Federacije („zakon o lažnim vestima„), za cilj ima da Ruse dodatno liši nezavisnih informacija o nelegalnim akcijama i zločinima ruskih snaga u Ukrajini.
“Sve veća represija je stoga značajan faktor koji omogućava rusku agresiju u inostranstvu i ljudi u Ukrajini za to plaćaju veliku cenu„, ističe se u Deklaraciji Visokog predstavnika EU.
Dalje se navodi da su zbog cenzure i represivnih zakona opozicija, borci za ljudska prava, LGBTI osobe, nezavisni novinari i drugi ruski građani koji strahuju od represije države bili primorani da pobegnu iz svoje zemlje.
Istovremeno su lokalne i međunarodne organizacije civilnog društva, kao i međunarodni i ruski nezavisni mediji, ugušeni ili prinuđeni na likvidaciju.
EU, kako se ističe, snažno osuđuje sistemske pokušaje izazivanja straha i razbijanja civilnog društva, nezavisnih medija i demokratske opozicije u Rusiji i nastaviće da podržava rad ruskih organizacija civilnog društva, branilaca ljudskih prava i nezavisnih medija i novinara u i izvan Rusije.
U Deklaraciji Visokog predstavnika ruske vlasti se ponovo pozivaju da se drže međunarodnih obaveza koje se odnose na poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, prenosi Euractiv.
