Evropska unija 1. maja obeležava 10. godišnjicu proširenja na 10 zemalja na istoku i jugu Evrope, najvećeg u istoriji EU po broju zemalja, stanovnika i teritoriji. Peto proširenje EU simbolično je predstavljalo i ujedinjenje Evrope nakon podela tokom perioda Hladnog rata a proces je pokrenut posle pada Berlinskog zida.
Pokretačka snaga velikog proširenja bila je želja da se osiguraju mir, stabilnost i prosperitet u Evropi, ali je to podrazumevalo i troškove pa je EU uspostavila više finansijskih instrumenata da bi pomogla tadašnjim kandidatima. Veliko proširenje učinilo je Evropu prosperitetnijom, donelo joj veći uticaj u sadašnjem multipolarnom svetu i koristilo je i „novim“ i „starim“ članicama. Sadašnji plan širenja EU napravljen je upravo na iskustvima iz velikog proširenja.
Sa tim proširenjem broj stanovnika EU se povećao za 75 miliona na više od 450 miliona, broj zvaničnih jezika u Uniji sa 11 na 20, dok se teritorija povećala za 738.000 kvadratnih kilometara, na 3,9 miliona kvadratnih kilometara.
U članstvo EU su tada stupile tri bivše sovjetske republike Estonija, Letonija i Litvanija, četiri bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka, bivša jugoslovenska republika Slovenija i dva sredozemna ostrva Kipar i Malta.
Opširnije o deceniji velikog proširenja Evropske unije možete pročitati na portalu euractiv.rs.
