Da li je potrebna nova reforma zdravstva?

Da li je prelazak domova zdravlja u nadležnost lokalne samouprave bilo dobro rešenje, pitanje je na koje će država, snabdevači zdravstvenog sistema i nezavisni stručnjaci pokušati da daju odgovor, najavljeno je 20. novembra na skupu Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo.

Pokazatelji izneti na skupu govore da je potrebna krupna promena: dug veledrogerijama iznosi više od 10 milijardi dinara i raste za 250 miliona dinara mesečno, svakog dana je u blokadi najmanje 15 zdravstvenih ustanova, a njih 40% radi sa gubitkom.

Važna vest za snabdevače koja je izneta na skupu je da se ozbiljno razmatra reprogram dugova. Iz Ministarstva najavljuju i uvođenje informacionog sistema u sve ustanove u narednih šest meseci, što će, kako je rečeno, pomoći u sagledavanju stanja.

Država je 2012. već preuzela dug domova zdravlja i apoteka, koji je tada iznosio pet milijardi dinara. Ovaj dug je za samo tri i po godine opet nagomilan i sada iznosi 9,7 milijardi. Novim preuzimanjem država bi povećala javni dug, što je u suprotnosti sa pokušajima vlade da stabilizuje finansije, a time uzroci stvaranja duga ne bi bili otklonjeni.

Predsednik Grupacije veledrogerija u Privrednoj komori Srbije Miomir Nikolić rekao je da veledrogerije imaju i izvršne presude protiv zdravstvenih ustanova, ali da ne žele da ih aktiviraju. Kako je rekao, one ne smatraju da je rešenje u skupim sudskim postupcima, već u reprogramu duga kroz dogovor. Zamisao je da se utvrdi dinamika beskamatne otplate duga. 

Kao primer je naveo sporazum sa jednom zdravstvenom ustanovom u Pančevu koja ima dug od 800 miliona dinara i gde je utvrđen program rešenja duga. 

Dodao je da su resursi veledrogerija "iscrpljeni", i naveo da se dug zdravstva veledrogerijama povećava za 250 miliona dinara mesečno.

Svakodnevno je u blokadi između 15 i 20 zdravstvenih ustanova, pri čemu je broj apoteka posebno "zabrinjavajući", rekao je on, i naveo da 40% zdravstvenih ustanova ima negativno poslovanje.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Borislav Vekić potvrdio je da se radi na dogovoru o reprogramu duga, ali je najavio da su zdravstvu potrebne i krupne promene.
 
Lokalne vlasti ne pridaju značaj zdravstvu
 
Osnov za diskusiju Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo bilo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED i Privredne komore Srbije, koje je pokazalo da se u Srbiji za zdravstvo, gledano proporcionalno veličini budžeta, izdvaja 10 puta manje nego u lokalnim samoupravama u EU, odnosno između 0,6 i  0,8% budžeta.

Svakog dana u blokadi je između 15 i 20 zdravstvenih ustanova, pri čemu je država omogućila da i domovi zdravlja u blokadi rade i da zaposleni dobijaju plate.

U najmanjim dugovima su, kako je rečeno, najsiromašnije opštine ali je kako navode u Ministarstvu zdravlja razlog to što je država njima pomogla.
 
"To definitivno ukazuje da ovaj sistem ne funkcioniše dobro i moraćemo da preduzmemo i zakonodavne i kontrolne mere", rekao je državni sekretar Vekić, dodavši da ni menadžment zdravstvenih ustanova ni gradonačelnici i predsednici gradskih skupština nisu ozbiljno shvatili obavezu obezbeđivanja primarne zdravstvene zaštite.

"Da li ćemo se vratiti na nešto što je solidno funkcionisalo kroz zdravstvene centre ili ćemo kroz izmene i dopune zakona ostati na stanovištu da lokalna samouprava i dalje ostane osnivač primarne zdravstvene zaštite" tek će se utvrditi kroz javnu diskusiju, izjavio je Vekić u pauzi skupa Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo u Privrednoj komori Srbije.

Vekić je podsetio da je država omogućila da domovi zdravlja rade uprkos blokadama računa, a najavio je da će nakon rešavanja problema u domovima zdravlja biti rešeni i problemi u apotekama koji su, kako je pokazao izveštaj, najveći dužnici. 

Istraživanje su sproveli PKS i NALED na uzorku od 105 gradova i opština u Srbiji, a u lokalnim vlastima kao najveći problem vide nedostatak novca.
 
Primena informacionog sistema od ponedeljka
 
Vekić je rekao da je 19. novembra potpisan ugovor o primeni informacionog sistema u zdravstvu.

Primena će, kako je naveo, početi u ponedeljak, a uvođenje će trajati do pola godine.

"Očekujemo da ćemo informatizaciju zdravstvenih ustanova i primarnih i sekundarnih i tercijarnih, svih apotekarskih ustanova i javnih zavoda, završiti u narednih pet do šest meseci", naveo je državni sekretar.

"Kroz informacioni sistem ćemo imati mogućnost da definitivno kontrolišemo ko kako troši koja sredstva, odnosno da razgraničimo i rad od nerada", naveo je Vekić.

Početkom godine najavljeno je da bi sistem trebalo da bude uveden do kraja 2015, i da će to omogućiti sagledavanja stanja i rezultata rada po ustanovama, što bi trebalo da omogući i poboljšanja i bolju organizaciju.

Najavio je i izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i javnom zdravlju kako bi se omogućilo rešavanje problema u zdravstvu.

Izvor: euractiv.rs

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…