Evropska centralna banka najavila je 2. oktobra nove podsticaje za banke da kreditiraju stanovništvo i privredu.
Način na koji će to učiniti, otkupom kontroverznih hartija sa imovinskom potporom ABS, za čiji nekontrolisani razvoj se smatra da je doprineo finansijskoj krizi 2008. godine, kod nekih aktera u Uniji izavao je strahove da se ECB pretvara u „lošu banku“ koja će kupovati rizične kredite.
Pored toga, mere nisu zadovoljile očekivanja na tržištu, pa je zabeležen pad na evropskim berzama. Glavna poruka koju je guverner ECB poslao sa sastanka na kojem su donete te odluke bila je, međutim, da ova monetarna institucija ne može sama da se izbori sa sumornom ekonomskom situacijom u zoni evra i da države članice treba da ubrzaju reforme.
Sastanak je vanredno održan u Napulju, gde je više hiljada demonstranata ceo dan kružilo oko zgrade gde je odbor ECB zasedao, negodujući zbog mera štednje.
Opširnije na portalu euractiv.rs.
