Beograd, 15. septembar 2021. – Srbija danas ne ispunjava minimum kriterijuma da bi bila proglašena demokratskim društvom, ocena je onlajn konferencije nevladine organizacije CRTA, održane na Međunarodni dan demokratije.
Čini se da od demokratije u Srbiji danas imamo samo formalne obrise, rečeno je na konferenciji na kojoj je predstavljena publikacija „Podrivanje demokratije: procesi i institucije u Srbiji od 2010. do 2020. godine„, koja donosi nalaz da u Srbiji ne postoje uslovi za demokratiju i da se Srbija danas ne može označiti kao demokratsko društvo.
Profesor Fakulteta političkih nauka i urednik publikacije Dušan Spasojević rekao je da se Srbija ne može označiti demokratskim društvom iako ima pojedine formalne elemente demokratije, ali da se u suštini disbalans moći preliva na sve sfere društva.
Od predsedničkih izbora 2017. imamo stabilne negativne trendove koji se od predominantne Srpske napredne stranke šire dalje, rekao je on.
Prema oceni Spasojevića, zauzimanje države i resursa onemogućilo je funkcionisanje civilnog društva i medijske sfere i ključne vladavine prava.
Dugo čekanje na članstvo u Evropskoj uniji je jedan od generatora problema sa demokratijom, ocena je profesora na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dejana Jovića.
On usporavanje demokratizacije Srbije vidi u oklevanju EU da joj ponudi članstvo.
Takođe, kako je naveo Jović, politički sistem Srbije destabilizuje „kosovski presedan“ i to što je, kako je rekao, Srbija nedovršena država, zbog pitanja granica i tome dodao unutrašnje političke faktore kroz personalizaciju politike i države.
„U Srbiji se može videti veliki stupanj slobode i pluralizma, ali, politički, dojam je jednopartijskog sistema„, zaključio je Jović.
Direktorka CRTA Vukosava Crnjanski izjavila je da će toj organizaciji u predstojećem periodu glavni zadatak biti da motiviše građane da stanu u odbranu demokratije u Srbiji.
Znamo da nije dobro, ali i da ne smemo da stajemo, poručila je, izrazivši bojazan da se još ne prepoznaje hitnost da se nešto uradi.
Nadam se da imamo dovoljno snage da izgradimo funkcionalnu demokratiju, zaključila je Crnjanski.
Zamenica šefa misije ambasade Holandije u Beogradu Anne-Sietske Brinks istakla je da je loša vest na Dan demokratije da se u celom svetu gubi poverenje u institucije.
Srbija beleži negativne trendove u svim oblastima, ukazala je Brinks, a kao osnovni nedostatak navela nedostatak slobodnih pravičnih izbora.
Da bi se to preokrenulo, neophodan je delotvoran parlament, kao suštinska institucija i mesto za debatu, zaključila je ona.
Predstavljajući nalaze publikacije, istraživač Vujo Ilić je kao jedini pozitivan pomak predočio bolju zastupljenost polova i nacionalnih manjina i stabilnu geografsku i generacijsku zastupljenost u Skupštini Srbije.
