CRTA: Manje od trećine građana aktivno u političkom životu

Uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća, pokazalo je istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Ipsos Stratedžik Marketinga.

Rezultati, predstavljeni na konferenciji za medije povodom 15. septembra, Međunarodnog dana demokratije, pokazuju da je glasanje na izborima jedini politički angažman u kojem učestvuje više od polovine građana.

Istovremeno, kako je ukazala direktorka CRTA-e Vukosava Crnjanski, veliki broj građana Srbije (70 procenata) veruje da političari njima treba odgovaraju i da polažu račun.

U odnosu na prošlu godinu, dodala je Crnjanski, građani su „za nijansu“ zainteresovaniji za politiku što predstavlja dobru osnovu da se dodatno uključe u demokratske procese.

Spremniji su da učestvuju u aktuvnostima u vezi sa donošenjem odluka i rešavanjem problema i to prevashodno na lokalnom nivou. Upravo zato lokalni nivo mora prvi da otvori debatu kako da građani budu još uključeniji„, rekla je Crnjanski.

Ipak, kako je istakla, zabrinjavajuće je to što je dve trećine građana i dalje nezainteresovano za politiku.

To je ozbiljan razlog da se zapitamo šta se to dešava u našoj zemlji. Ako je dve trećine potpuno nezainteresovano za učešće u demokratskim procesima, onda smo u velikom problemu„, ocenila je Crnjanski.

O konkretnim rezultatima istraživanja govorila je direktorka Ipsos-a Svetlana Logar, koja je objasnila da su ispitanici odgovarali na pitanja iz nekoliko oblasti, poput kako ocenjuju svoje poznavanje politike u Srbiji, koliko ih uopšte to interesuje, koliko su angažovani u demokratskim procesima, koliko, prema njihovom mišljenju, mogu da utiču na odluke vlasti…

Prema sopstvenom priznanju, o politici 57 odsto građana ne zna ništa ili zna veoma malo, o ulozi poslanika u Skupštini Srbije taj procenat je 70 odsto, o radu nezavisnih institucija 75 odsto, dok o vladi AP Vojvodine čak 83 odsto, rekla je Logar koja je naglasila da je u odnosu na prethodnu godinu porastao broj onih koji sebe ocenjuju informisanijim.

Kao interesantan podatak Logar je ukazala da svega 24 odsto građana zna koliko traje mandat predsednika Republike, ali i da 32 odsto zna koliko ima poslanika u Skupštini Srbije.

Za politiku u Srbiji nije zainteresovano čak 72 odsto građana, ali, kako je istakla Logar, to je pozitivno, pošto je 2014. taj procenat bio 77 odsto.

Najveća zainteresovanost je za lokalne izbore za skupštinu opštine ili grada u kojem žive i rad lokalne samouprave, dok je najmanja za rad pokrajinske i republičke vlade i skupštine.

Mali procenat građana aktivno je angažovan u političkom životu Srbije, ali se, u odnosu na prethodne godine procenat angažovanih donekle povećao.

U 2015. godini 12 odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2014. godini to bilo sedam odsto.

Kada je reč o politici, građani su najčešće diskutovali o tome s drugima (34 odsto) i potpisivali peticije (15 odsto), dok 53 odsto nije učinilo ništa.

Da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou želju izražava svaki peti građanin, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu (sa 25 na 28 procenata).

Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi.

Dok je 2014. skoro trećina verovala da konkretnom akcije nešto mogu da promene, 2015. tek svaki četvrti građanin ima poverenja u efikasnost angažmana.

Komentarišući rezultate istraživanja, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević konstatovao je da postoje ohrabrujući trendovi, ali da ne možemo da budemo optimisti.

Prema njegovim rečima, u situaciji kada se političke partije pomeraju s krajeva političkog spektra ka centru, i kada građani među njima ne vide razliku, oni politiku percipiraju kroz njihove lidere i logično je da ne mogu da znaju, primera radi, odgovor na pitanje koliko vlada ima ministara.

Ako gledate iz perspektive građana, naročito kada je reč o lokalnom nivou, vidite da su građani isključeni iz procesa donošenja odluka. Tu jeste reč o manjku entuzijazma i političkoj kulturi, ali istovremeno je i reč o netransparentnom procesu donošenja odluka„, rekao je Spasojević.

Kako je objasnio, građani nisu u stanju da dođu do osnovnih informacija, poput planova za prostorno uređenje ili renoviranje malih ulica i trgova.

Običan građanin ima set sistemskih prepreka koji ga sprečava da učestvuje u procesu donošenja odluka„, konstatovao je Spasojević.

Prema njegovim rečima, ohrabrujuće je da 28 odsto građana želi da učestvuje u procesu odlučivanja na lokalnom nivou.

Ako povećamo broj onih koji učestvuju, mislim da možemo da živimo u mnogo boljem, demokratičnijem i uređenijem društvu„, zaključio je Spasojević.

Izvor: Medija centar Beograd

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…