U Crnoj Gori je, od 2012. do 2015. godine, podneto 2.453 zahteva za besplatnu pravnu pomoć, od kojih je odobreno oko 80 odsto, saopšteno je na konferenciji Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Direktor pravnog odjeljenja CeMI-ja, Vlado Dedović, ojenio je, na konferenciji povodom predstavljanja aktivnosti u okviru projekta “Tri prava za građane: pristup informacijama, savjetovanje i pravna pomoć (TRIPLE A)", koji finansira Evropska unija, da je u prethodnih pet godina država uložila značajne napore na obezbeđivanju efikasnog pristupa sudovima putem uvođenja instituta besplatne pravne pomoći.
On je kazao da je u Crnoj Gori otvoreno 15 kancelarija za besplatnu pravnu pomoć pri osnovnim sudovima, a kroz rad kancelarija zainteresovani su, kako je naveo, imali mogućnost da se informišu i savetuju u pogledu pravnih problema.
“U periodu 2012. do 2015. godine, prema informacijama CeMI-ja, ukupno je bilo podneto 2.453 zahteva za besplatnu pravnu pomoć, od kojih je odobreno 1.968, oko 80 odsto zahtjeva“, rekao je Dedović u PR Centru.
Prema njegovim riječima, sistem besplatne pravne pomoći nije mnogo koštao građane Crne Gore, „što opravdava njegovo uvođenje“.
„Ukupno je na sistem besplatne pravne pomoći, kroz sudske postupke u Crnoj Gori, potrošeno 234 hiljade eura“, precizirao je Dedović.
On je rekao da se uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći može oceniti uspešnim, ali, kako je upozorio, postoje određeni problemi u pogledu primene zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i funkcionisanja institucionalnog okvira.
„S toga je neohodno kontinuirano raditi na unapređenju sistema besplatne pravne pomoći. Posebno zabrinjava da građani iskazuju nedovoljan nivo znanja i informisanosti o sistemu besplatne pravne pomoći“, istakao je Dedović.
Kako je kazao, u CeMI-ju smatraju da Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći treba da obuhvati veći broj pružalaca tog pravnog isntituta, i da prepozna NVO kao pružaoce.
„Cemi je, uz pomoć EU, obezbedio sredstva za pravnu kancelariju koja svakog dana u punom kapacitetu pruža besplatnu pravnu pomoć u vezi sa realizacijom i zaštitom njihovih prava pred institucijama zdravstvenog sistema Crne Gore“, zaključio je Dedović.
Generalna direktorka Direktorata za pravosuđe u Ministartvu pravde, Marijana Laković Drašković, podsetila je da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći primenjuje četiri i po godine.
„U proteklom periodu, primena ovog Zakona pokazala se veoma delotvornom, iz razloga što se značajan broj građana obratio službama za besplatnu pravnu pomoć, a njihovi zahtevi su u najvećem broju odobreni, omogućen je jednak pristup sudu svima bez obzira na njihov materijalni i socijalni položaj“, istakla je Laković Drašković.
Predstavnik ECAS-a, Kenan Hadžimusić, kazao je da je za projekat odbrana 21 organizacija iz Zapadnog Balkana i Turske, kojima su dodeljeni grantovi za projekat.
„Neverovatno je šta su ove organizacije uspjele da ostvare sa malim grantovima“, rekao je Hadžimusić.
Svaka država je, kako je naveo, odredila prioritetne oblasti koje moraju biti unapređene tokom projekta kako bi se građanima omogućio lakši pristup pravdi.
Član Saveta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama Crne Gore, Radenko Lacmanović, kazao je da je to telo, zaključno sa 30. junom ove godine rešilo 721 žalbu za slobodan pristup informacijama.
„Od toga smo 220 postupaka obustavili, 243 žalbe su usvojene zbog ćutanja administracije. Ako se nastavi ovaj trend u 2016. godinu odnosu na prošlu godinu, imaćemo više od 50 odsto žalbi u slučajevima ćutanja administracije“, naveo je Lacmanović.
U 158 slučajeva, kako je precizirao, Savet je doneo obavezujuću odluku, u 12 slučajeva se oglasio zaključkom kao nenadležan, "a u 93 odsto je odbijena žalba kao nesnovana".
„Zaključno sa 15. julom, u informacionom sistemu registrovano je 2.715 podnetih zahteva za slobodan pristup informacijama. Od toga su 1.542 zahteva pozitivno rešena, 685 je odbijeno, 318 je delimično usvojeno“, kazao je Lacmanović.
Prema njegovim rečima, po strukturi podnošenja žalbi prednjači NVO sektor, koji je podneo 1798 žalbi, nakon kojeg slede fizička lica, privredna društva, mediji, druga pravna lica i političke partije.
Izvršna direktorica Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG), Marina Vujačić, kazala je da bez obzira što sistem besplatne pravne pomoći i Zakon nude dosta mogućnosti, postoji problem da je onemogućen pristup većini sudova u Crnoj Gori osobama sa fizičkim invaliditetom.
„Drugi problem jeste da su advokati i sudije nedovoljno edukovani kada je u pitanju zastupanje prava OSI“, navela je Vujačić.
UMHCG, kako je istakla, pruža besplatnu pravnu pomoć svakog dana, a na portalu te organizacije utorkom od 12 do 14 sati putem chat-a.
„UMHCG je od prošle godine pružio pomoć 76 OSI i članovima njhovih porodica, a koje nisu korisnici usluga te organizacije. Do 1. Jula, UMHCG je imao 70 zahteva za besplatnu pravnu pomoć“, navela je Vujačić.
Saradnica na programima u Centru za građansko obrazovanje (CGO), Mira Popović, kazala je da ta organizacija pruža besplatnu pravnu pomoć sa fokusom na različite probleme sa kojima se građani susreću u radu i poštovanju ugovora o radu, zapošljavanju u državnoj upravi, imovinskim pravima, postupcima za dobijanje određenih javnih statusa, pravu na obrazovanje i diskriminaciju.
„Prava iz obrazovanja i radna prava su najviše zastupljena i ljudi su nam se najviše obraćali po pitanju problema iz tih oblasti“, rekla je Popović.
Izvor: PR Centar
