1. Početna
  2. Civilno društvo
  3. Crna Gora mora da uskladi Zakon o slobodnom pristupu informacijama sa međunarodnim standardima

Crna Gora mora da uskladi Zakon o slobodnom pristupu informacijama sa međunarodnim standardima

NVO MANS

Podgorica, 12. jun 2018. –  Crnogorski Zakon o slobodnom pristupu informacijama mora biti dopunjen, kako bi se usaglasio sa međunarodnim standardima, ocenila je izvršna direktorka Access Info Europe, Helen Darbishire, navodeći da se Zakon mora primenjivati na sve informacije, a da izuzeci moraju biti ograničeni.

Darbishire je, na okruglom stolu "Usklađenost Zakona o slobodnom pristupu informacijama sa međunarodnim standardima", koji je organizovala Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), kazala da je crnogorski Zakon u velikoj meri usklađen sa međunarodnim standardima, ali da se, kako je istakla, određeni nedostaci moraju unaprediti.

Moramo se fokusirati na negativne aspekte Zakona što se, prije svega, odnosi na član 1 Zakona, koji sadrži niz isključenja, koja su neprihvatljiva i u suprotnosti sa međunarodnim standardima i Ustavom Crne Gore, te imaju negativan uticaj na praksu”, ocijenila je Darbishire.

Ona je navela da pravo na slobodan pristup informacijama podrazumeva pristup svim informacijama, a to pravo podrazumeva izuzetke koji, kako je navela, moraju biti ograničeni u skladu sa javnim interesom.

Nije prihvatljivo da prvi član Zakona o slobodnom pristupu informacijama propisuje da će pravo na pristup i korišćenje biti u skladu sa tim Zakonom. Član 1 je takođe i kontradiktoran, jer navodi da se na određene informacije ne odnosi ovaj Zakon, već druge norme”, kazala je Darbishire.

Ona je ocenila da je ta pojava zabrinjavajuća, te da je u suprotnosti sa uspostavljenim praksama Evropskog suda za ljudska prava.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama mora biti dopunjen kako bi se povezao sa međunarodnim standardima, kao i sa crnogorskim Ustavom. Izuzeci moraju biti ograničeni, i oni moraju biti u skladu sa onim izuzecima koji su propisani Evropskom konvencijom”, poručila je Darbishire.

Ona je ocenila da se Zakon mora osnažiti kako bi se donošenje odluka moglo pratiti od samog početka.

Potrebno je ojačati proaktivno objavljivanje informacija o donošenju odluka, jer ako ne možete da se uključite u ranu fazu procesa donošenja odluka i pozovete na odgovornost, kasnije uključivanje ne može biti efektivno”, pojasnila je Darbishire.

Izvršna direktorka NVO MANS, Vanja Ćalović Marković, kazala je da, od 2005. godine kada je usvojen, Zakon o slobodnom pristupu informacijama predstavlja “jedno od najvećih poklona u borbi protiv korupcije i razlitičih vrsta zloupotreba”.

Zakon je kao kiseonik za borbu protiv korupcije i njime smo uspeli da otkrijemo i preveniramo brojne slučajeve korupcije. Nažalost, to znaju i brojni korumpirani funkcioneri, zbog čega oni rade sve što mogu da menjaju taj Zakon”, ocenila je Ćalović Marković.

Ona je navela da je Zakon izmenjen prošle godine u tajnoj proceduri, “bez učešća javnosti”.

Bez učešća, ne samo nevladinih organizacija i građana, već i bilo kakvog učešća državnih institucija, koje sprovode taj Zakon, a prvenstveno Agencije za slobodan pristup informacijama”, pojasnila je Ćalović Marković.

Prema njenim rečima, ne postoji zapisnik sa sednice odbora, na kojoj su, kako je navela, neki poslanici predložili izmene Zakona.

Vlada je prihvatila te izmene kao sastavni deo Predloga zakona, i na osnovu tadašnjeg Predloga tog zakona, danas imamo više tajni nego ikada u Crnoj Gori, a u tajnama se krije korupcija”, poručila je Ćalović Marković.

Predstavnica Ministarstva javne uprave, Jadranka Vukčević, kazala je da se Zakonom o slobodnom pristupu informcijama podstiče otvorenost javne uprave i omogućava građanima da, kako je navela, kreiraju realnu sliku o njenom funkcionisanju.

Zato je naš prioritet stvaranje uslova za punu implementaciju Zakona, čiji je poseban značaj u njegovoj kontrolnoj funkciji, putem koje građani i drugi subjekti mogu ostvariti neposredan uvid u rad organa vlasti, što je i instrument za sprečavanje lošeg poslovanja, postupanja, zloupotrebe ovlašćenja i korupcije”, pojasnila je Vukčević.

Zakonom se, kako je kazala, predviđaju i ograničenja pristupu informacijama, čime se, kako je kazala, uspostavlja ravnoteža između prava javnosti da zna i potrebe da se spreči prekomerno ugrožavanje legitimnih interesa, od objavljivanja informacije.

Iako je u prethodnom periodu unapređena oblasti slobodnog pristupa informacijama, ne znači da ne postoji prostor za njeno dodatno unapređenje, naročito jer je to proces koji treba da dovede do rasta poverenja građana i privrede u rad javne uprave, što je prepoznato kroz Akcioni plan za sprovođenje strategija reforme javne uprave do 2019. godine”, navela je Vukčević.

Predstavnica Evropske komisije, Maja Smrkolj, navela je da je pravo na pristup informacijama od javnog interesa značajno za kontekst pristupanja Evropskoj uniji.

To pravo je u direktnoj povezanosti sa pravom na slobodu govora i pravom na političku participaciju, uključujući pravo glasa. Takođe, to je jedno od fundamentalnih prava za dobru administraciju i transparentnost javne uprave”, ocenila je Smrkolj, prenosi PR pres servis.

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…

Preporučujemo…