Brisel, 13. jul 2022. – Evropska komisija objavila je treći godišnji Izveštaj o vladavini prava u EU u kojem se ocenjuje stanje u toj oblasti i prvi put daju specifične preporuke za svaku zemlju.
Cilj preporuka je da podstaknu planirane i reforme u toku i pomognu članicama EU a identifikuju oblasti u kojima su potrebna unapređenja.
Kao i u prethodnim izdanjima, u novom izveštaju koji se odnosi na period od jula 2021. ocenjuje se stanje u četiri oblasti ključne za vladavinu prava – pravosuđe, borba protiv korupcije, medijski pluralizam i sloboda i institucionalna pitanja.
Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jurova rekla je na predstavljanju izveštaja da su članice unapredile stanje u oblasti vladavine prava ali da i dalje postoje bojazni u nekim zemljama, posebno oko nezavisnosti pravosuđa.
Ona je rekla da izveštaj prvi put pokazuje i stanje javnih servisa dodajući da je potrebno više mehanizama kako bi se zaštila njihova nezavisnost i osiguralo da se državni novac ne koristi za politički pritisak na te medije.
Komisija je navela da su na polju pravosuđa mnoge članice sprovele važne reforme radi jačanja nezavisnosti sudstva i takođe uvele mere za poboljšanje efikasnosti i kvaliteta pravosuđa, poput dalje digitalizacije i unapređenja pristupa pravosuđu.
Istovremeno u nekim članicama postoje izazovi kada je reč o imenovanjima u više sudove i na pozicije predsednika suda, u drugim postoje bojazni oko nezavisnosti/autonomije tužilaštva, kao i zbog toga što se disciplinske procedure koriste da se ograniči nezavisnost sudstva.
Kada je reč o korupciji, navodi se da je EU i dalje najmanje korumpiran region u svetu ali da građani Unije i dalje brinu zbog te pošasti i u većini veruju da je rasprostranjena u njihovoj zemlji.
Preporuke za poboljšanje borbe protiv korupcije odnose se na jačanje okvira za sprečavanje korupcije, npr. pravila o lobiranju i sukobu interesa, i obezbeđenje efikaisnih istraga i kažnjavanja slučajeva korupcije.
U oblasti medija, Komisija je ocenila da su pandemija kovida i ruska agresija na Ukrajinu ukazali na ključnu ulogu novinara u proveri činjenica i informisanju građana.
Navodi se da je nekoliko članica usvojilo ili planira da usvoji mere za unapređenje bezbednosti novinara i uslova u kojima rade a na osnovu nedavnih inicijativa Komisije.
Takođe je od prethodnog izveštaja nekoliko članica EU uložilo napore u povećanje transparentnosti vlasništva u medijima.
Međutim, ostaju bojazni zbog nedovoljne transparentnosti distribucije državnih reklama, sukoba interesa i prepreka kod pristupa javnim dokumentima.
U izveštaju se ocenjuje i da su članice u proteklih godinu dana unapredile kvalitet zakonodavnih procesa, ustavni sudovi su nastavili da imaju ključnu ulogu u sistemu provere i balansa, uključujući nadzor nas hitnim merama, i u drugim oblastima kao što su izbori, a status institucija ljudskih prava, ombudsmana i drugih nezavisnih tela u nekim članicama je ojačan.
Ipak, ukazuje se da u nekim članicama i dalje nema formalnog okvira za konsultacije sa zainteresovanim stranama a organizacije civilnog društva suočavaju se sa izazovima poput finansiranja, negativnog narativa i ograničenja prostora u kojem deluju, prenosi Euractiv.