Više zemalja EU zatražilo je da se u Uniji reaguje kada je reč o masovnom prilivu izbeglica i za polovinu septembra je sazvan sastanak ministara unutrašnjih poslova Unije. Vodeće zemlje EU traže da se uvede sistem brzog rešavanja zahteva za azil i vraćanja migranata koji ne ispunjavaju uslove za zaštitu. S druge strane, Italija koja je uz Grčku najviše izložena prilivu izbeglica, najavljuje borbu za uvođenje opšteg prava na azil u Uniji. U opticaju je i plan EU da milijardama evra podstakne u Africi rešavanje uzroka migracije i prihvat povratnika.
Dok mediji u Evropskoj uniji sve glasnije kritikuju Evropsku komisiju i vlade EU zbog nemoći u rešavanju „najveće izbeglicke krize posle Drugog svetskog rata“, na zahtev Berlina, Londona i Pariza 14. septembra će biti organizovan sastanak ministara unutrašnjih poslova EU.
„Migrantska situacija izvan i unutar granica EU od nedavno je poprimila nezabeležene razmere„, saopštila je predsedavajuća zemlja EU, Luksemburg.
„U cilju procene situacije na terenu i preduzimanja političkih koraka i novih inicijativa u rešavanju tog pitanja, ministar za migracije i azil Luksemburga Žan Aselborn odlučio je da organizuje vanredni sastanak ministara unutrašnjih poslova„, piše u saopštenju.
To je saopšteno posle sastanka ministara unutrašnjih poslova Nemačke, Francuske i Velike Britanije koji su 30. avgusta zatražili da se bolje reguliše prihvat migranata koje stižu na jug Evrope, a traže i jedinstven spisak zemalja koje se mogu smatrati sigurnim, te se migrantima iz njih ne može priznati status izbeglica.
Ministri Tomas de Mezijer, Bernar Kaznev i Tereza Mej ocenili su da je do kraja godine potrebno utvrditi „zarišne tačke“ – centre za trijažu u Grčkoj i Italiji gde bi se izbeglice identifkovale i registrovale što bi vlastima pomoglo da brže utvrde kome je potrebna zaštita. Taj sistem brzog rešavanja zahteva za azil bi podrazumevao i da se migranti koji nemaju ni razloga ni osnova za traženje azila, odmah vraćaju u zemlje porekla.
Nemačka, u kojoj je ove godine veliki broj ljudi iz balkanskih zemalja podneo zahteve za azil, želi i da se što pre utvrdi koje su sigurne zemlje, što bi olakšalo vraćanje odbijenih podnosilaca zahteva.
Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je rekao da se EU prevashodno mora daleko bolje organizovati tamo gde su udarna mesta navale izbeglica i migranata, a to su Grčka i Italija, uz saradnju s tranzitnim zemljama.
Vlada u Rimu, ljuta na partnere u EU zato što ne žele da podele teret izbeglica s Italijom i Grckom, predočila je da će se zbog nesposobnosti za zajedničku akciju na udaru naći i šengenski prostor.
Italijanski premijer Mateo Renci je stavio do znanja i da će se Italija „narednih meseci boriti za uvođenje evropskog prava na azil„.
„Evropa mora prestati da bude uznemirena i početi da deluje. Moramo se konačno opredeliti za evropsku politiku za imigracije sa evropskim pravom na azil„, rekao je Renci za dnevnik Korijere dela sera od 30. avgusta.
Prema sadašnjim propisima, takvozvanoj Dablinskoj regulativi, zahtev za azil se podnosi u zemlji EU u koju je osoba prvo došla.
Neki mediji navode da je Zapadni Balkan postao glavni kanal za dramatično povećanje priliva izbeglica posebno iz Sirije, Iraka i Avganistana, a francuski list Mond prenosi upozorenja Beograda i Skoplja da je to evropski problem i navodi stav šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da „EU mora predložiti plan za delovanje i od nas zatražiti da se uključimo“.
Britanska ministarka policije Tereza Mej je oštro kritikovala nadzor granica i rekla da je „imigracioni sistem EU potpuno van nadzora“ i ocenila da je „sporazum o slobodnom šengenskom prostoru podstakao krizu s migrantima“.
London zato traži da se u EU sprovede temeljna reforma sistema slobodnog protoka ljudi i kad je reč o samim članicama Unije, tako da u Veliku Britaniju mogu doći samo državljani ostalih država EU koji dokažu da imaju posao, dok će drugima biti zalupljena vrata, jer ako ne rade, ne mogu uživati socijalne i druge povlastice. U Veliku Britaniju je za poslednjih godinu dana doslo 330 hiljada pridošlica, od čega je polovina stigla iz ostalih zemalja EU.
Kriza s ratnim izbeglicama i onima koji beže od bede u Africi i Aziji izazvala je velike podele među članicama EU. Slovačka, Poljska i Češka su na meti kritika zato što zele da prihvate samo mali broj i to hrišćanskih izbeglica, a Mađarskoj se zamera to što gradi zid na granici sa Srbijom.
Fabijus je 30. avgusta kritikovao odnos nekih istočnoevropskih zemalja prema izbegličkoj krizi kao skandalozan zbog čega je njegov mađarski kolega Peter Sijarto pozvao diplomatskog predstavnika Francuske u Budimpešti na razgovor.
On je pohvalio stav Berlina o spremnosti da prihvati 800 hiljada izbeglica, uglavnom Sirijaca. Takođe je rekao da se i sa balkanskim zemljama mora uspostaviti daleko veća saradnja, jer je u Nemačku preko Zapadnog Balkana došlo 400.000 migranata za samo godinu dana.
„Gazda nemačkih gazda“, šef Udruženja nemačkih industrijalaca Ulrih Grilo je izjavio da sve izbeglice naročito iz Sirije, među kojima ima mnogo onih koji su obrazovani i strucni, treba primiti i da će njima posao biti odmah obezbeđen, posebno u sistemu pošte i nemačkih železnica.
Francuska televizija je u komentaru ove Grilove izjave napomenula da će Nemackoj do 2030. biti potrebno više od dva miliona ljudi da popune prazna radna mesta.
Prema istrazivanju EU, 38% evropskih gradana smatra da je kriza s izbeglicama i ekonomskim migrantima najveći problem u Uniji, uz nezaposlenost.
Evropska komisija koja je do sada Srbiji i Makedoniji dala nekoliko miliona evra za zbrinjavanje izbeglica, sad je pripremila plan da se ulaganjem hiljadu milijardi evra u privredni i socijalni oporavak u afričkim zemljama iz kojih dolazi najveći broj ekonomskih migranata, u korenu saseče navala onih koji po svaku cenu žele da pobegnu od bede u Africi i dočepaju se, ako ne posla, onda pomoći za osnovne životne potrebe koje daju zemlje EU.
Taj plan, prema izveštaju nemačkog nedeljnika Špigl, sadrži i ključni uslov da zemlje iz kojih dolaze izbeglice i migranti, neizostavno prihvate povratak svih onih koji nemaju osnova za traženje azila.
Aselborn je 29. avgusta rekao za Vol strit žurnal da Evropska komisija razmatra sa članicama koliko treba izdvojiti sredstava i kako ih isplatiti, kao i dodatne načine za pomoć afričkim zemljama.
On je potvrdio da je u opticaju oko hiljadu milijardi evra, ali je dodao da neki žele da se izdvoji više, a neki manje. Dodao je da bi sredstva delom trebalo da obezbedi Evropska komisija a delom članice.
Kako je istakao, bitno je da EU ima nešto da ponudi afričkim zemljama kada se na samitu na Malti 11. u 12. novembra bude razgovaralo o jačanju saradnje.
Izvor: euractiv.rs
