Brisel, 20. novembar 2018. – Ministri spoljnih poslova i odbrane Evropske unije postigli su dogovor o 17 novih projekata iz oblasti vojske i vojne industrije u okviru sporazuma o Stalnoj strukturisanoj saradnji (PESCO), uključujući i razvoj novih sistema oružja i osnivanje škole za obuku tajnih agenata.
Vojni projekti pod okriljem sporazuma PESCO, integracije pokrenute u decembru 2017. godine u kojoj učestvuju oružane snage 25 zemalja EU, odnose se na obuku i razvoj kapaciteta, operativnu spremnost na kopnu, moru i u vazduhu, i kibernetičku odbranu.
Zajedničku obaveštajnu školu, o kojoj je 25 ministara postiglo dogovor 19. novembra u Briselu, vodiće Grčka, nalaziće se na Kipru, a njena svrha će biti obuka obaveštajnih kadrova iz cele EU u saradnji sa nacionalnim obaveštajnim agencijama i NATO.
Već se, međutim, mogu čuti primedbe da će tu obaveštajnu ustanovu voditi dve zemlje EU koje su u najprijateljskijim odnosima sa Rusijom.
Prema spisku novih projekata, Nemačka će se angažovati na razvoju nove generacije bespilotnih letelica za posmatranje na kopnu i moru, a zajedno sa Francuskom i Španijom radiće i na unapređenju karakteristika evropskog ofanzivnog helikoptera Tigar mk 3.
Među ostalim projektima su i evropsko borbeno oklopno vozilo, timovi za kibernetičku odbranu i letelica za više atmosferske slojeve koja bi služila za prikupljanje obaveštajnih podataka i izviđanje.
PESCO je pokrenut 2017. godine sa ciljem da približi EU planiranoj zajedničkoj odbrambenoj uniji i učini je u odbrambenom smislu fleksibilnijom, ali i manje zavisnom od SAD.
U projekte PESCO nisu se uključile Danska, Malta i Velika Britanija. Prvi sastanak ministara u formatu PESCO održan je 6. marta 2018. godine, kada je usvojeno i 17 prvih projekata, od sada ukupno 34 u kojima će po želji sarađivati članice EU.
Danska tradicionalno ne učestvuje u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, dok je Malta sama odbila da ispuni kriterijume za učešće, koji previđaju konstantno povećanje odbrambenog budžeta.
Britanija nije deo inicijative zbog Bregzita, iako je nagovestila da je zainteresovana da i posle izlaska iz EU ostane deo nekih njenih vojnih inicijativa. Prema navodima evropskih diplomata, planove Britanije da se brzo uključi u novi odbrambeni pakt EU omeli su politički potresi u Londonu.
Očekivalo se da Evropska unija do kraja godine objavi i uslove za učešće zemalja koje nisu članice Unije u projektima PESCO. I odluka o budućem učešću Velike Britanije, kao treće zemlje, bila je prvobitno planirana za decembar, ali će, prema rečima diplomata, najverovatnije sačekati 2019. godinu.
I Vašington vrši pritisak na EU da se američkim kompanijama da šansa da učestvuju u novim projektima PESCO.
Na pitanje da li PESCO predstavlja početak zajedničke evropske armije, o čemu su nedavno razgovarali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, nekoliko evropskih diplomata dalo je skeptičan odgovor.
Istočnoevropske članice EU, predvođene Poljskom, insistiraju da PESCO treba da bude dopuna NATO, a ne da duplira njegove funkcije ili da ga zameni. Poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak rekao je da je njegova zemlja odlučila da se pridruži PESCO, ali da u tom projektu ne bi trebalo da učestvuju zemlje koje nisu deo EU.
"Mislim u prvom redu na SAD, Norvešku, ali i na Veliku Britaniju nakon izlaska iz EU", rekao je poljski ministar.
Holandski premijer Mark Rute nedavno je rekao da bi za njegovu zemlju bio preveliki korak da uđe u oružane snage EU. "Ideja evropske armije je za Holandiju jako preterana. NATO jeste i ostaje kamen temeljac naše odbrane", rekao je Rute.
Međutim, i pored takvih dvoumljenja, ministri odbrane EU odlučili su 19. novembra ne samo da odobre 17 novih projekata PESCO, već i da prošire kapacitete komandnog centra za združene operacije, koji će ubuduće biti kadrovski ojačan i nadležan i za ekstenzivnije misije, poput tekuće operacije suzbijanja krujumčarenja migranata na Mediteranu.
Članice EU usvojile su i zaključke o jačanju civilne komponente evropske zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (CSDP), što treba da osnaži i sposobnost EU da razmešta civilne misije za upravljanje krizama.
Cilj tih misija biće da podrže policiju, vladavinu prava i civilnu upravu u opasnim i borbenim situacijama.
Prema rečima nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa, Berlin želi da osigura da civilna prevencija kriza postane "podjednako važan" deo zajedničke bezbednosne i odbrambene politike kao i PESCO.
Nemačka je zato i prihvatila da u Berlinu osnuje centar za obuku civilnih eksperata za misije za krina područja, a taj grad trebalo bi i da postane sedište "Evropskog centra za prevenciju kriza", rekao je Mas novinarima u Briselu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel prošle sedmice je u Strazburu neuvijenije nego ikada iznela ideju izrade zajedničke evropske odbrambene strategije i stvaranja "istinske evropske armije". Pre nje, i francuski predsednik Makron oceni je da Evopa mora biti autonomna u oblasti odbrane i sposobna da se brani.
Jedan pokušaj stvaranja evropske armije kroz Evropsku odbrambenu zajednicu propao je 1954. godine i od tada se tema jedinstvene odbrambene politike EU više nije našla na dnevnom redu. Glavni argument onih koji su to sprečavali bilo je da to samo značilo dupliranje nadležnosti NATO.
Sa Bregzitom, oštrim primedbama koje je američki predsednik Donald Tramp uputio Evropljanima da ne izdvajaju dovoljno za vojsku, i u promenjenim geopolitičkim okolnostima, ta ideja je ponovo oživela.
Ipak, nemačka ministarka odbrane Ursula van der Lajen je, u nastojanju da pojasni nemačku ideju zajedničkog evropskog odbrambenog pristupa, u autorskom tekstu u Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) pokušala da se ogradi od jednostranog viđenja ideje evropske vojske i da naglasi da cilj nije slabljenje vojnog primata NATO u evropskoj kolektivnoj bezbednosti.
"Put kojim smo krenuli vodi, korak po korak, ka 'armiji Evopljana'. To znači oružanim snagama koje ostaju u nacionalnoj nadležnosti, ali koje su tesno povezane, uniformno opremljene i trenirane i spremne za združene operacije", napisala je nemačka ministarka, prenosi Euractiv.
