CIVICUS: Srbija je država u kojoj postoji opstrukcija aktivnosti građanskog društva

Foto: dzodan.com

Njujork – Srbija je, u godišnjem izveštaju globalnog saveza organizacija civilnog društva CIVICUS, petu godinu zaredom ocenjena kao zemlja u kojoj postoji opstrukcija aktivnosti građanskog društva.

Kao primeri navode se izveštaji o sukobima policije i ekoloških aktivista, pritisak na te aktiviste, strateške SLAPP tužbe protiv novinara kojima se nastoji sprečiti učešće javnosti i ućutkati kritika, kao i napadi na novinare i aktiviste i pritisak na sindikate.

U izveštaju koji prati koliko neka zemlja daje prostora za delovanje civilnog društva, Srbija je prikupila 56 poena, isto kao i Bosna i Hercegovina koja je ove godine u septembru stavljena na listu CIVICUS Monitora za praćenje stanja u zemljama u kojima je došlo do naglog pada poštovanja građanskih sloboda.

CIVICUS je 22. septembra prošle godine dodao Srbiju na listu za praćenje zbog „brzog pada građanskih sloboda„, posle pokušaja vlasti da zabrane šetnju u okviru Evroprajda.

Srbija je ove godine među evropskim zemljama, uz BiH dobila istu ocenu kao i Poljska. U Regionu su u red zemalja u kojima se ometa rad organizacija civilnog društva svrstane i Mađarska i Grčka. U redu zemalja u kojima se, prema izveštaju, opstruiše rad civilnog društva su i Ukrajina i Velika Britanija.

Poslednji put, Srbija je nešto bolju ocenu, kao zemlja u kojoj je sužen prostor za delovanje organizacija civilnog društva dobila u izveštaju iz 2018. godine.

CIVICUS je svoj redovni godišnji Monitor počeo da objavljuje 2017. godine i u njemu u 198 zemalja i teritorija prati stanje u oblasti slobode udruživanja, mirnog okupljanja i slobode govora.

Zemlje se u izveštaju klasifikuju kao one koje su otvorene za aktivnosti civilnog društva, u kojima je taj prostor sužen, u kojima vlada opstrukcija organizacija civilnog društva, u  kojima su one pod represijom, i u kojima nema prostora za njihovo delovanje.

U najnovijem izveštaju se navodi da je tokom protekle godine zabeležena erozija aktivnosti organizacija civilnog društva u celom svetu. Od 54 zemlje Evrope i centralne Azije, ocenu da su otvorene za delovanje civilnog društva dobilo je 19, a u 19 je taj prostor sužen.

U sedam zemalja se građanske aktivnosti opstruišu, u tri trpe represiju, a u šest ne postoji prostor za aktivnosti organizacija civilnog društva.

U obrazloženju se navodi da se Evropa 2023. godine suočila sa političkim i ekonomskim posledicama napada Rusije na Ukrajinu, i da su „izbili masovni protesti kao odogovor na poskupljenje energenata i troškova života u brojnim zemljama Evropske unije, uključujući Belgiju, Češku, Grčku i Portugal„.

Grupe klimatskih aktivista oštro su se usprotivile promeni energetske politike koju su uvojile zemlje EU kao odgovor na konflikt i poremećaje na tržištu eenrgenata. Evropske države pojačale su represiju protiv erkoloških aktivista, i na nenasilne proteste i građansku neposlušnost odgovorile hapšenjima, krivičnim progonom i zastrašivanjem„, navodi CIVICUS.

 Kako se navodi, tokom posmatranog perioda je upravo zastrašivanje bilo i najčešći vid sužavanja prostora za delovanje civilnog društva.

Ono je u regionu dokumetovano u 28 zemalja i najčešće je bilo upereno protiv novinara i medija, ali i protiv ekoloških aktivista, boraca za prava izbeglica i za prava žena.

Pravosudno zatrašivanje putem SLAPP tužbi, odnosno strateških tužbi protiv učešća javnosti, uglavnom su vršili državni zvaničnici, kompanije i moćni pojedinci. Takve su tužbe zabeležene u brojnim zemljama, uključujući i u BiH, Bugarsku, Hrvatsku, Grčku i Italiju.

U Srbiji je, kako se navodi, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo dve takve tužbe protiv medija koji su pisali o nekretninama koje poseduje.

Drugo po učestalosti kršenje prava na aktivnost civilnog društva bilo je privođenje učesnika mirnih protesta koje je potvrđeno u najmanje 22 zemlje regiona.

Aktivisti i učesnici protesta privođeni su u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Italiji, Norveškoj u Velikoj Britaniji. U Srbiji i Azerbejdžanu učesnici mirnih ekoloških protesta su se suočili i sa preteranom policijskom silom, navodi CIVICUS.

Kao primer se navode i oštre mere nekih zpadnoevropskih zemalja protiv radikalnijih klimatskih grupa kao što Pobuna protiv izumiranja, Stop nafti i Poslednja generacija.

U 26 zemalja regiona zabeležena je cenzura, u čemu prednjače Rusija i Belorusija, gde je na stotine ljudi uhapšeno jer su govorili protiv rata u Ukrajini.

U Centralnoj Aziji mali broj preostalih nezavisnih medija se našao pod stalnim pritiskom, uvedene su restrikcije na onlajn sadržaje a planirani zakoni u Kazahstanu i Kirgistanu uakzuju na još veću državnu kontrolu medija.  Intenzivna cenzura interneta nastavljena je tokom 2023. godine i u Turkmenistanu, sa arbitrarnim zabranama sajtova i portala.

Uz Rusiju, Belorusiju, Azebejdžan i Turkmenistan, među zemljama koje prema izveštaju CIVICUSA ne daju nikakav prostor za delovanje organizacija civilnog društva su i Uzbekistan i Turska.

CIVICUS je osnovan 1993. kao globalna alijansa organizacija civilnog društva i ima, prema sopstvenim navodima, 15.000 članova širom sveta. Glavno sedište je u Johanesburgu, a ima predstavništva u Njujorku i Ženevi.  Na izradi izveštaja učesuje više od 20 organizacija civilnog društva iz celog sveta, preneo je DES.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…