Neke su u ratu, neke se oporavljaju od prirodnih katastrofa a neke se jednostavno ideološki protive sporazumu o klimi koji na pregovorima UN o borbi protiv klimatskih promena (COP21) pokušavaju da postignu predstavnici gotovo 200 zemalja.
Samo 11 zemalja nije dostavilo ciljeve za predviđeni sporazum o klimi, uključujući ratom pogođenu Siriju, Severnu Koreju i socijalističke latinoameričke zemlje koje smatraju da je na Zapadu da očisti svet od zagađenja ugljenikom.
"Oni koji su napravili problem, moraju i da reše problem", rekao je na skupu koji je počeo 30. novembra i traje do 11. decembra pregovarač Nikaragve Pol Okist (Paul Oquist).
Zvaničnici UN kažu da su ciljeve u borbi protiv promena klime dobili od 184 od 195 zemalja potpisnica Konvencije UN o klimatskim promenama kojom su obuhvaćeni gotovo svi u svetu koji emituju ugljenik.
UN inače računa Evropsku uniju kao posebnu stranu uz 28 njenih članica, tako da je ukupan broj potpisnica Konvencije zapravo 196.
Iako prema mišljenju naučnika predloženi ciljevi svi zajedno neće biti dovoljni da se spreči opasan nivo zagrevanja planete, činjenica da je toliko mnogo zemalja, uključujući neke od najsiromašnijih, dostavila ciljeve predstavlja željenu promenu u pregovorima UN.
Naime, siromašnije zemlje ranije nisu prihvatale obaveze već su samo tražile od bogatih da se oni bore protiv klimatskih promena.
Nikaragva je među zemljama koje se još dvoume. Iako ubrzano razvija proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ta centralnoamerička zemlja odbija da obznani svoje planove u međunarodnim pregovorima s obrazloženjem da pristup ostavljanja zemljama da same odluče koliko će smanjiti emisiju ugljenika neće funkcionisati.
"Pristup koji će funkcionisati je istorijska odgovornost", rekao je za agenciju AP pregovarač Nikaragve.
Okist se zalaže za sistem koji će prisiliti bogate zemlje koje zagađuju atmosferu od industrijske revolucije naovamo da smanje štetnu emisiju znatno više nego što su se do sada obavezale.
I ostale zemlje koje nisu dostavile ciljeve u borbi protiv klimatskih promena imaju svoje razloge za to.
Severna Koreja je izolovana od sveta i ne učestvuje aktivno u pregovorima o klimi, Sirija je usred građanskog rata, Libija je suočena sa nasiljem i nestabilnošću od svrgavanja diktatora Moamera Gadafija 2011. a obično aktivan učesnik u pregovorima UN o klimi Nepal se oporavlja od razornog zemljotresa ranije ove godine.
"Da, ostalo je nekoliko zemalja. Neke od njih su u ratu. Neke zbog različitih razloga nacionalne prirode nisu bile u stanju da urade svoj posao", kaže pomoćnik generalnog sekretara UN za pitanja klime Janoš Pastor.
Agencije UN pomogle su desetinama zemalja u razvoju da pripreme planove akcije u borbi protiv promena klime.
Od više od 40 zemalja koje su dobile pomoć od Programa UN za razvoj, jedino Istočni Timor nije bio u stanju da na vreme dostavi ciljeve, istakao je zvaničnik UNDP Jamil Bonduli (Yamil) koji je radio sa tim zemljama.
Najveće od zemalja koje još nisu dostavile ciljeve su Uzbekistan i Venecuela, jedan od vodećih proizvođača nafte koji često napada Zapad što nije uradio više u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Ministar za eko-socijalizam Venecuele Giljermo Bareto (Guillermo Barreto) kaže da njegova zemlja neće dostaviti ciljeve dok ne vidi kakve obaveze bogate zemlje žele da stave u sporazum.
"Zadržavamo pravo da ciljeve dostavimo nakon što saznamo kakav će biti rezultat konferencije", rekao je novinarima Bareto na marginama konferencije u Parizu.
Kako su saopštili zvaničnici UN, ciljeve odnosno obaveze u borbi protiv klimatskih promena, nisu dostavili ni Panama, Sveti Kits i Nevis i Tonga.
Istovremeno su neke zemlje, uprkos problemima, dostavile na šta se obavezuju u borbi protiv promena klime, poput Avganistana koji godinama muči unutrašnji konflikt.
Jedna od poslednjih obaveza u borbi protiv globlanog zagrevanja stigla je iz Niue, siromašne pacifičke ostrvske zemlje sa tek nešto više od 1.000 stanovnika. Ta zemalja se obavezala da uz međunarodnu pomoć do 2025. poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje na 80%.
Izvor: AP
