London – Proba četvorodnevne radne nedelje u Velikoj Britaniji, najveća na svetu, pokazala je da će ogromna većina od 61 preduzeća koja su od juna do decembra učestvovale u tome, nastaviti s kraćom radnom nedeljom jer je većina zaposlenih manje pod stresom i bolje se oseća pošto su im rad i život uravnoteženiji.
Preduzeća su prijavila da im je prihod uglavnom ostao isti uprkos jednom radnom danu manje tokom nedelje, a mnogima je čak i porastao u poređenju sa istih šest meseci godinu dana ranije.
Pokazalo se da četvorodnevna radna nedelja ima višestruke prednosti, rekao je Dejvid Frejn, naučni saradnik Univerzitetu u Kembridžu, koji je pomogao tokom probe s kraćom radnom nedeljom. On smatra da bi trebalo da uspeh te probe motiviše druga preduzeća da to pokušaju, piše agencija AP.
Tim Univerziteta u Kembridžu je sarađivao sa istraživačima sa Bostonskog koledža, iz Istraživačke organizacija za budućnost rada „Autonomija“ i „Svetske neprofitne zajednice za četvorodnevnu radnu nedelju“ da bi se utvrdilo kako će preduzeća iz raznih sektora – od marketinga do finansirja i neprofitnih organizacija i njihovih 2.900 zaposlenih reagovati na skraćeno radno vreme, pri čemu plata ostaje ista.
Nije iznenađujuće da su zaposleni rekli da im je to koristilo, da je za 71% opao broj onih koji su rekli da su premoreni od posla, da je 39% manje onih koji su rekli da su pod stresom i da je 48% više onih koji su zadovoljni poslom nego što su bili tokom petodnevne radne nedelje.
Među zaposlenima 60% je reklo da im je tokom četvorodnevne radne nedelje lakše da usklade posao i obaveze kod kuće, a 73% je izjavilo da su više zadovoljni svojim životom uopšte. Umora je manje, više su spavali i mentalno zdravlje im se poboljšalo, pokazuju nalazi.
Upravo to je otkrio i riblji restoran brze hrane „Platens“ u engleskom primorskom gradu Vels-Nekst-d Si, što je posebno važno jer se u ugostiteljstvu često radi svih sedam dana u nedelji.
„Svi su usredsređeni, svi znaju šta rade, svi su svežiji„, rekla je Kirsti Vejnrajt, šefica tog restorana, i objasnila da „na posao dolaze bolje raspoloženi i ne samo da svoje raspoloženje prenose na goste, već i gosti dobijaju bolju uslugu„.
Četvorodnevna radna nedelja omogućava ljudima da imaju jedan neradni dan za obavljanje kućnih i drugih poslova i potom dva slobodna dana „da se vide s prijateljima, porodicom, da rade šta žele„, rekla je Vejnrajt koja podvllači da se „o tome radi: raditi da bi se živelo, a ne živeti da bi se radilo„.
U preduzećima koja su uvela kraću radnu nedelju to nije pogodilo prihod, kažu nalazi, već je prihod porastao za 1,4% tokom probe u 23 preduzeća, a 24 su zabeležila porast prihoda veći od 34% u odnosu na isti šestomesečni period godinu dana ranije.
U restoranu „Platens“ šefica Vejnrajt je objasnila da je to zato što je zbog skraćenja radne nedelje na četiri dana „produktivnost skočila nebu pod oblake„.
Uz to, u preduzećima koja su učestvovala u istraživanju, verovatnoća da zaposleni daju otkaz je opala za 57% u odnosu na isti period godinu dana ranije, a bolovanja je bilo manje za 65%.
Čak 92% preduzeća koja su isprobala četvorodnevnu radnu nedelju kaže da će tako i dalje raditi, a 30% da su odlučili da je to trajna promena – ne vraćaju se na petodnevnu.
Šarlot Lokhart, suosnivačica i generalna direktorka „Svetske neprofitne zajednice za četvorodnevnu radnu nedelju„, rekla je da „neverovatan uspeh“ tog pilot-programa u Velikoj Britaniji odražava ranije zaključke istovetnih proba u Irskoj i SAD.
Mada postoje sektori koji ne mogu da uvedu kraće radno vreme jer im je osoblje potrebno 24 sata dnevno, kao što su zdravstvo i prva pomoć, pandemija je ipak promenila način na koji svet funkcioniše, a poučeni tim iskustvom ljudi sada traže bolju ravnotežu posla i privatnog života, prenosi Dnevni evropski servis.
