Cetinić: Situacija u srpskom medijskom sektoru je sada lošija nego u vreme Slobodana Miloševića

Goran Cetinić

Beograd, 31. decembar 2019. – Situacija u srpskom medijskom sektoru je sada lošija nego u vreme Slobodana Miloševića, uz konstatntno pogoršanje, ekonomsku neodrživost i nerad držanih institucija koje bi trebalo da regulišu medijski prostor, izjavio je FoNetu nezavisni medijski konsultant Goran Cetinić.

Opšti haos„, tako Cetinić, u serijalu razgovora Presstup, naziva medijsku sliku Srbije, a za to „zasluge“ pripisuje nadležnim institucijama – Ministarstvu kulture i informisanja i Regulatornom telu za elektronske medije (REM).

On se pozvao na istraživanja kojima organizacija IREX već dve decenije ocenjuje stanje i dinamiku mediskog sektora u 80 zemalja.

U Srbiji su takva ocenjivanja počela 2001. i tada je ocena medijskog sektora nasleđenog od Slobodaa Miloševića, pre bilo kakavih reformi, bila 1,86, dok je 2019. ocena niža i iznosi 1,45.

Jasno je da je trend vrlo negativan. U jednom momentu je 2005. godine medijski sektor dostigao ocenu 2,5 i od onda stalno dramatično opada„, precizirao je Cetinić.

Prema njegovim rečima, posebno su zanimljiva kretanja kada je reč o slobodi govora koja je 2001. imala ocenu 1,72, dok je u 2019. ta ocena 1,47.

U vreme Miloševića je postojala je šira medijska opozicija nego danas“, ocenio je Cetinić i podsetio da je najveći nivo slobode govora postojao 2003. kada je je ocena iznosila 2,4.

To je bilo odmah posle donošenja novih zakona, pre nego što je politika počela da kreše i ograničava zakosnke odredbe„, ukazao je Cetinić.

On je predočio da u Srbiji postoji više od 2.000 medija, što je previše za toliku teritoriju i stanovništvo, a posledica je da većina medija funkcioniše na ivici rentabilnosti.

Prema njegovom tumačenju, zbog suženih izvora finansiranja,među medijima je puno gubitaša.

To vam je kao da u jednoj ulici od kilometar imate 1.000 apoteka i nijedna neće biti rentabilna, nijedna neće preživeti„, objašnjava Cetinić.

On smatra da bi država trebalo da bude ta koja reguliše, dok je u Srbiji slučaj da medije može da osnuje svako.

Kako je napomenuo, nema odrednica o tome kakav treba da bude kvalitet i šta mediji treba da rade da bi zadovoljili javni intetres.

Cetinić ukazuje i na veliki uticaj interesa politike, koja kontroliše medijski sektor i finansira podobne medije.

Šta nam je činiti? To pitanje je van medijskog sektora i jedini način je promena poliičke paradigme, a to se ne nazire„, konstatovao je Cetinić.

On je podsetio i na istraživanje Novosadske novinarske škole, koje pokazuje da je, za protekle dve godine, 36 odsto televizijskih priloga o političkim partijama bilo posvećeno samo jednoj stranci – vladajućim naprednjacima.

Cetinić smatra da je ključ u ravnopravnoj zastupljenosti, ali da politika to ne dozvoljava.

Komentarišući fenomen lažnih vesti, Cetinić je ocenio da su one u Srbiji tokliko drastične, da su „potpuno neverovatne„.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…