Beograd, 16. septembar 2021. – Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) predstavio je model amandmana na Ustav, kao i Ustavni zakon o izmenama tog akta kao dva modela promene Ustava Srbije sa identičnim rešenjima, kako bi se otklonila mogućnost političkog uticaja zakonodavnih i izvršnih organa na nosioce pravosudnih funkcija, jer važeća ustavna rešenja to ne sprečavaju.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) je osnovan kao nezavisna nevladina organizacija za istraživanje, izučavanje i unapređenje pravosuđa u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava i podeli vlasti.
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević rekla je, na konferenciji za novinare, da su i inicijatori promene Ustava prepoznali nedozvoljen politčki uticaj zakonodavne i izvršne vlasti i suštinski razlog promena je depolitizacija pravosuđa, a formalni je i proces pristupanja Evropskoj uniji.
Beširević je ukazala da se amandmanom menja član 4. Ustava Srbije koji uređuje podelu vlasti, jer je postojećom odredbom sudska nezavisnost dovedena u pitanje jer se govori o „ravnoteži i međusobnoj kontroli„.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tanasije Marinković ukazao je da je tema promene Ustava Srbije nevidljiva u medijima, među parlamentarnim i vanparlamentarnim strankama, a da se tokom održanih javnih rasprava u Nišu, Kragujevcu i danas u Novom Sadu, nije mogla čuti reč profesure i stručne javnosti.
Ovaj naš predlog će biti upućen Odboru Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo i javnosti, rekao je Marinković, koji najavljuje i da će sutra u Beogradu biti održana javna rasprava.
Marinković je izneo bojazan da bi odmah posle rasprave u Beogradu, Odbor mogao da utvrdi tekst izmena ustava i da ga prosledi parlamentu na potvrđivanje, a potom i Venecijanskoj komisiji, čiji predstavnici dolaze u Beograd 28 i 29. novembra.
Bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda Vida Petrović Škero predstavila je izmene koje se tiču sudija, koje će ubuduće donositi presude u ime Republike Srbije, a „ne naroda kao 1945. godine„.
Predlozi CEPRIS-a donose izmene koje se tiču materijalne garancije sudova, stalnosti sudske funkcije, odnosno neće više biti ograničenja od tri godine za sudije koje se biraju prvi put na sudsku funkciju.
Sve sudije, sudije porotnike, kao i predsednike svih sudova bira Visoki savet sudstva.
Kada je reč o tužilaštvima, promene koje se predlažu uzdižu javno tužilaštvo u rang nezavisnog, a ne samo samostalnog organa, kako je to predviđeno važećim ustavnim rešenjima.
Izborni član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović rekao je da je stručna javnost anestezirana kada je reč o ustavnim promenama, uključujući i sudije i tužioce, jer je utvrđeno da nema opšteg reizbora i utvrđena je stalnost funkcija.
Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić istakao je da sudovi i tužilaštva ne prepoznaju uvek značaj javnosti, ukazujući da nijedan akt onima koji to ne žele ili ne smeju, ne može dati nezavisnost i smaostalnost u radu.
Šabić je naveo primer da je prošlo šest meseci od slučaja prisluškivanja predsednika Republike, odnosno od kako je MUP saopštio da su skupili sve dokaze.
Šta radi tužilaštvo, nema ni optužnice, niti odbačaja optužbi, rekao je Šabić i naveo sličan primer uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića koji je uhapšen pre dve godine, a još nema nikakve optužnice.
