Beograd, 13. oktobar 2022. – Analiza Centra za evropske politike (CEP) najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku pokazuje da je stepen spremnosti Srbije za članstvo u EU ostao u potpunosti nepromenjen u odnosu na prethodne dve godine.
Evropska komisija je 12. oktobra objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije.[/quotes]
Stagnacija Srbije se ogleda u činjenici da ni u jednom od 33 pregovaračka poglavlja za koja Komisija ocenjuje nivo napretka, po prvi put nema pregovaračkog poglavlja u kojem je ostvaren „dobar napredak„, dok je u 12 poglavlja ostvaren tek „određeni napredak„.
U najvećem broju poglavlja zabeležen je samo „ograničeni napredak„, dok je u tri poglavlja Komisija evidentirala potpuno odsustvo napretka. Posebno zabrinjava da je prvi put od kada Komisija prati napredak Srbije eksplicitno istaknuto nazadovanje u jednom pregovaračkom poglavlju.
Naime, u poglavlju 31 u kojem se, između ostalog, od kandidata zahteva postepeno usaglašavanje spoljne politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Komisija je evidentirala nazadovanje Srbije u prethodnom periodu.[/quotes]
Odbijanje Srbije da se usaglasi sa bilo kojim od osam paketa sankcija protiv Rusije, kao i većinom deklaracija Visokog predstavnika EU kojima je osuđena ruska agresija u Ukrajini, uticalo je na dramatičan pad usklađenosti. Ne samo da se Srbija nije usaglašavala sa Briselom, već je u određenim prilikama delovala u potpunoj suprotnosti u odnosu na spoljnopolitičke pozicije EU.
S druge strane, Komisija je pohvalila to što se Srbija usaglasila sa pozicijama EU u određenim međunarodnim forumima, uključujući i glasanje za rezoluciju Generalne skupštine UN kojom je osuđena ruska agresija. To je jedan od razloga da Komisija konstatuje „umereni nivo spremnosti za članstvo“ kada je o poglavlju 31 reč, ali i da jasno ukaže da Srbija nazaduje u ovoj oblasti.
Na planu domaćih reformi, iako je pozdravljeno usvajanje ustavnih amandmana na referendumu koji bi trebalo da garantuju nezavisnost pravosuđa, stanje u oblasti vladavine prava nastavlja da predstavlja ključnu prepreku daljem napretku Srbije ka Uniji, imajući u vidu da sloboda izražavanja predstavlja polje koje ne beleži nikakav napredak već duži niz godina, kao i da značajniji napredak tek treba da se ostvari u oblastima koje se tiču borbe protiv korupcije i kriminala.
Uz to, kada je u pitanju funkcionisanje demokratskih institucija, upozoreno je da su politički i medijski prostor ostali polarizovani i pod dominacijom vladajuće stranke i aktuelnog predsednika.[/quotes]
Kada analizu sa pojedinačnih poglavlja podignemo na nivo klastera, CEP-ova kvantifikacija Komisijinih nalaza pokazuje da je u četiri klastera Srbija umereno pripremljena (ocena 3 ili nešto više na skali od 1 do 5), dok je u dva još uvek samo na „određenom nivou spremnosti“ (ocena između 2 i 3). Srbija, kao i prethodnih godina, najbolje stoji u dva ekonomska klastera: u klasteru 2 – Unutrašnje tržište, u kojoj beleži ocenu 3,22, odnosno u klasteru 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, gde je njen stepen spremnosti, izražen u brojevima, 3,37.
Sveukupno, kada se stepen pripremljenosti Srbije za članstvo u celini kvantifikuje, njena prosečna ocena iznosi 3,03. Od 2016. godine, od kada CEP radi ovu vrstu analize, ocena Srbije je imala minimalne varijacije između 2,97 i 3,03 što je ocena postignuta 2020. godine i koja je od tada nepromenjena. Nalazi Komisije ukazuju da Srbija u periodu dužem od pet godina nije načinila značajniji iskorak na svom putu ka EU, što bi trebalo ozbiljno da zabrine građane a političke elite motiviše da se snažnije posvete sprovođenju suštinskih reformi.
S druge strane, ovo predstavlja i poruku donosiocima odluka u EU da su nove ideje i podsticaji kojima bi se Srbiji, kao i drugim zemljama Zapadnog Balkana, ponudila jasnija i opipljivija perspektiva članstva, neophodni kako bi proces evropskih integracija konačno bio ubrzan.
