22. avgust 2016. (Euractiv) – Velika Britanija bila je najuspešnija članica Evropske unije na Olimpijskim igrama u Brazilu sa osvojenih 67 medalja a slede Nemačka i Francuska sa po 42 medalje. Po broju medalja Britanija je i među vodećim u svetu, posle SAD sa 121 i Kine sa 70 odličja.
Međutim, Britanija ima jednu zlatnu medalju više od Kine. Sudeći prema procenama izdvajanja za olimpijski sport u posledenje dve decenije, iza uspeha Britanaca u Riju stoji novac. Ukupno su se članice EU u Riju okitile sa 325 medalja. Sportisti Srbije iz Brazila se vraćaju sa osam olimpijskih medalja.
Od članica EU, među prvih deset u svetu po broju medalja je i Italija, na devetom mestu sa 28 olimpijskih odličja iz Rija.
Britanija je, dve decenije posle olimpijskog kraha, izrasla u super silu kojoj je samo zaljubljeni par biciklista Džejson Keni (Jason Kenny) i Laura Trot (Laura Trott) doneo pet medalja. Keni je u Riju osvojio tri zlata i sada ima ukupno šest olimpijskih medalja a Laura Trot je dobila dve i sada ima četiri medalje sa dve Olimpijade.
Sa 27 zlatnih od 67 medalja Britanija je druga u svetu po broju zlata posle SAD.
Iza takvog britanskog uspeha ne stoji "revolucija" u načinu treniranja ili tehnologiji već novac Nacionalnog lutrijskog fonda i "starih dobrih" poreskih obveznika, piše EurActiv.com.
Vlada i lutrijski fond potrošili su stotine miliona funti na uspeh u sportu u poslednje dve decenije. I isplatilo se.
Predsednik UK Sporta i trener jedrenja britanskog tima na tri Olimpijade Rod Kar (Carr) smatra da je za današnji uspeh britanskog sporta zaslužna propast na Olimpijadi u Atlanti 1996. U vreme Atlante, rekao je za agenciju AFP Kar, zakon o lutriji išao je u parlament i tek godinu dana kasnije stvorena je osnova za rad na uspehu.
UK Sport je organizacija britanske vlade za razvoj olimpijskog i paraolimpijskog sporta u zemlji.
Prema procenama britanskih medija, vlada je pre Olimpijade u Atlanti trošila samo pet miliona funti godišnje za finansiranje olimpijskih sportova. Suma je narasla na više od 50 miliona funti u četiri godine pre Olimpijade 2000. godine, kada je Britanija uzela 28 medalja.
Pre Olimpijskih igara u Londonu 2012. Britanija je trošila više od 80 miliona funti godišnje i njeni sportisti osvojili su 65 medalja i svrstali se na treće mesto u svetu po broju medalja.
Kar kaže da je uspeh u Riju delom i "nasleđe igara u Londonu" i ukazuje na značaj činjenice da je Britanija bila domaćin Olimpijade.
"Dok se krajem devedesetih pomalo verovalo i u sudbinu, početkom trećeg milenijuma veza između medalja i finansiranja postala je očigledna", istakao je Kar.
Podizanje raspoloženja
Više nego dobri rezultati Britanaca na Olimpijadi preneli su se i van sfere sporta.
Britanski tim postao je "glavni faktor ujedinjenja" nakon političke oluje koju je izazvala odluka Britanije da izađe iz EU, kaže Kar.
"(Sportski uspeh) može da podigne nacionalno raspoloženje i to se vidi iz pisanja medija", rekao je Kar.
Međutim, UK Sport se našao na udaru kritika zbog finansiranja ograničenog na sportove koji donose medalje dok su neki drugi, poput košarke, popularne među mladima u predgrađima, ostavljeni da se sami snalaze.
Napominjući da se finansiranje sporta "ne povećava zbog uspeha", Kar je odgovorio da UK Sport ne može da finansira svaki projekat. Suma koja stiže od poreskih obveznika je fiksna a finansiranje iz lutrije zavisi od toga koliko se ljudi kockaju. "Naš pristup je oprezan jer sredstva verovatno neće biti veća", napomenuo je Kar.
"To znači da ako želimo da uključimo u sistem neki sport koji je dobar npr. za socijalnu inkluziju, moramo da uzmemo novac od sportova koji donose medalje. To zahteva veoma teške odluke i može da bude kontroverzno, s obzirom na naš cilj da donosimo medalje", istakao je predsednik UK Sporta.
"Niko nije rekao da je u našem delokrugu socijalna inkluzija. Naš delokrug je da stvaramo heroje i heroine na olimpijskim i paraolimpijskim igrama, što radimo zaista dobro", zaključio je Kar.
