Evropska komisija stavila je na raspravu nacrt smernica za pomoć koju će EU u narednih sedam godina pružati medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Smernice se donose zato što se mediji u ovim zemljama suočavaju sa brojnim problemima koji se moraju rešiti da bi se demokratija u potpunosti uspostavila. Uticaj politike na medije, nekontrolisana pomoć države kroz takozvano "oglašavanje vlade", netransparentno vlasništvo, pretnje novinarima i njihov loš materijalni i socijalni status samo su neki od problema na čije će rešavanje biti usmerena pomoć EU.
Međunarodna pomoć za jačanje nezavisnih medija na Balkanu se postepeno povlači i ne postoje izgledi da će se taj trend promeniti, navodi se u Nacrtu Smernica za podršku EU slobodi i integritetu medija u zemljama kandidatima i potencialnim kandidatima od 2014. do 2020.
U takvom okruženju, mali broj nezavisnih medija je uspeo da preživi. Kako se dodaje, neki od njih su uvučeni u klijentelistički sistem, dok ostali preživljavaju sa skromnim resursima.
"Politizacija i klijentelizam u medijima su u osnovi najozbiljnijih problema sa kojima se mediji suočavaju. Na Zapadnom Balkanu ekonomska kriza je u kombinaciji sa opštom sve većom usmerenošću na besplatne medije na internetu, dovela do pada sredstava za postojeće medije i dodatno stvorila pritisak na profesionalno novinarstvo"l navodi se u nacrtu dokumenta Evropske komisije.
"A kada mogućnosti za za posao opadnu, kapacitet novinara kao zajednice za dalji razvoj i zaštitu zajedničkih profesionalnih i radnih standarda se pokazao slabim", dodaje se.
Kao konkretni problemi navedena je netransparentna podrška države, netransparentno vlasništvo nad medijima, kao i loš ekonomski status novinara koji često rade bez legalnih ugovora što podstiče autocenzuru.
Ceo tekst možete pročitati na portalu euractiv.rs.
