Ako Britanija odluči da izađe iz EU i krene u taj dugotrajan proces, trpeće brojne britanske industrije i finansijske usluge a posledice će osetiti i milioni Britanaca koji žive u Evropi, upozorava se u izveštaju britanske vlade. Smatra se da bi ukupan proces odvajanja Britanije od EU bio toliko kompleksan da bi do njegovog okončanja prošla decenija, možda i više.
Britanija bi u slučaju Bregzita morala da pregovara o novim sporazumima o trgovini i saradnji ne samo sa zemljama koje ostaju u EU, nego i onim van bloka, odnosno sa više od 50 država. Odgovarajući na takva upozorenja, pobornici Bregzita traže od vlade da prestane sa taktikom zastrašivanja i ukazuju da i druge zemlje opstaju iako nisu u EU.
Tih deset godina za pregovore o napuštanju EU koji se navode u izveštaju uključuju vreme koje je potrebno da Velika Britanija napusti EU, zaključi nove trgovinske i druge sporazume i ispregovara nove trgovinske ugovore sa SAD i drugim zemljama.
U prvoj zvaničnoj analizi efekata Bregzita britanske vlade ukazuje se da bi decenija neizvesnosti pogodila "finansijska tržišta, investicije i vrednost funte". Takođe se upozorava na moguće ugrožavanje prava na penzijsko i zdravstveno osiguranje dva miliona Britanaca koji rade u nekoj drugoj članici Evropske unije.
U dokumentu vladinih službenika, u koji je list Gardijan (The Guardian) imao uvid, ocenjuje se da bi izlazak iz EU trajao mnogo duže od dve godine, koliko je predviđeno važećim ugovorima.
"Glasanje o izlasku iz EU bio bi početak a ne kraj procesa. To može da dovede do decenije, čak i dužeg perioda neizvesnosti", zaključuje se u dokumentu.
Kako se navodi, Bregzit će biti završen kada se okonča proces u tri faze koji će biti pokrenut u junu ako Britanci glasaju za izlazak iz EU.
Oni koji se zalažu za Bregzit optužuju vladu da pokreće "projekat zastrašivanja" i tvrde da je za Veliku Britaniju rizičnije ako ostane u EU. Takođe "ekstremna" upozorenja, poput onih koja nosi izveštaj vladinih službenika, upoređuju sa onim iz vremena kada je Britanija razmatrala ulazak u zonu evra.
Britanski ministar rada Jan Dankan Smit (Iain Duncan Smith) kaže da evropska migrantska kriza predstavlja veću pretnju za Britaniju od Bregzita.
"Zašto imamo tako loše mišljenje o Britancima pa izlazimo i pričamo o 'lutanju u mraku', o velikim potresima?", zapitao se Smit u jednoj emisiji na BBC i dodao: "Cela ta strategija se bazira na tome da smo mi mali … Ova zemlja je najveća na planeti".
U izveštaju se ističe da bi proces za izlazak Britanije iz EU bio kompleksan i oštar jer bi ostale evropske zemlje nastojale da izvuku najviše što mogu.
Britanski ministar kaže i da je jedini način da se Britanija povuče iz EU da to uradi kroz član 50 Ugovora EU. On kaže i da primera izlaska iz EU nema i ocenjuje da bi Britanija teško mogla da uspešno okonča pregovore u periodu od dve godine koji je predviđen.
Produžavanje tog perioda zahtevalo bi jednoglasni sporazum svih 27 ostalih članica EU i moglo bi da ima za posledicu traženje ustupaka, rekao je Smit. Takođe bi za novi sporazum o trgovini i široj saradnji mogla da se traži ratifikacija u nekim nacionalnim parlamentima.
"Povlačenje Britanije iz EU značilo bi rešavanje pitanja svih prava i obaveza – od pristupa jedinstvenom tržištu preko strukturnih fondova za siromašnije regione do zajedničkog uvođenja sankcija, koja je Britanija preuzela tokom pristupanja EU i više od 40 godina članstva. Uz pregovore o povlačenju iz EU, Britanija bi morala da pregovara i o novim sporazumima sa EU", tvrde britanski zvaničnici.
U izveštaju se ukazuje na niz konkretnih pitanja koja bi morala da budu rešena u pregovorima o Bregzitu – oko evropskog zdravstvenog osiguranja britanskih građana, prekograničnih bezbednosnih sporazuma, prava britanskih ribara da ribare izvan britanskih voda, uključujući u Severnom moru, pristupa agenciji koja kontroliše bezbednost lekova.
Vlada smatra i da bi britanska trgovina trpela u uslovima nezivesnosti i da bi možda moralo da se ponovo pojedinačno pregovora sa više od 50 zemalja koje imaju sporazume sa EU.
Navodi se da Britanija neće biti u mogućnosti da postigne sve te sporazume dok se ne završi prva runda pregovora o Bregzitu. Time se sugeriše da bi SAD možda mogle da odlože početak pregovora sa Britanijom dok ta zemlja ne postigne sporazume sa preostalim članicama EU.
Ministar u britanskoj vladi Met Henkok (Matthew Hancock) kaže: "Ova analiza vlade pokazuje da bi napuštanje EU vodilo deceniji štetne neizvesnosti. Rizici po našu ekonomiju su jasni i zapošljavanje i prosperitet britanskih građana bili bi opasno ugroženi".
U izveštaju se ne pominje kada bi bio aktiviran član 50, ako se Britanija odluči za izlazak iz EU, ali je premijer Dejvid Kameron nagovestio da će to biti odmah.
Kako piše britanski list, izveštaj bi mogao da izazove ljutnju i u Konzervativnoj partiji, među onima koji su za izlazak iz EU. Navodno su neki od njih upozorili Kamerona da bi, bez obzira na ishod referenduma 23. juna, na dnevnom redu mogla da bude i njegova liderska pozicija u partiji ako ne "spusti ton" u napadima na Borisa Džonsona (Johnson) i druge evroskeptike.
Konzervativci mogu da učestvuju u kampanjama na obe strane i mnogi strahuju od jačine obima napada jednih na druge.
Oglasili su se i iz kampanje "Jača Britanija u Evropi" preteći da će napustiti kampanju jer se ne govori o ekonomskom modelu Britanije u slučaju Bregzita. Oni kažu da bi, ako odluči da ode iz EU, Britanija mogla ekonomski da oponaša mnoge zemlje izvan EU, "uključujući Vanuatu, Nikaragvu, Peru i Makedoniju".
"Ljudi neće biti zadovoljni Kameronovom kampanjom zastrašivanja. Optimisti smo oko britanske budućnosti ali vlada izgleda namerava da umanji snagu Britanije. Velika Britanija će preživeti izvan EU, kao tolike druge zemlje u svetu", kaže prvi čovek kampanje "Glasaj za izlazak" Metju Eliot (Matthew Elliott).
Izvor: Gardijan
