Ekonomisti se slažu da bi izlazak Velike Britanije iz EU (Bregzit) bio bolan uglavnom za samu Britaniju i u manjoj meri za ostatak Evrope ali im je mnogo teže da predvide posledice po svetsku ekonomiju i procene idu od benignih do apokaliptičnih.
Na globalnom tržištu se očekuju potresi ako Britanija glasa za napuštanje EU, ali uglavnom ne dugotrajni, dok su prognoze ekonomskog rasta sumornije i Bregzit bi trajno umanjio rast kako britanske i evropske, tako i svetske ekonomije. Upozorava se i na faktor neizvesnosti u kompanijama i među potrošačima u slučaju Bregzita, kao i na "efekat leptira".
Prema nekim "crnim" mišljenjima, Bregzit bi bio "prelomna tačka" nakon koje bi počeli mnogo veći i ozbiljniji problemi. Bregzit bi mogao da bude korak unazad u slobodnoj trgovini i globalizaciji čime su mnogi u svetu već nezadovoljni. Mogao bi takođe da izazove nove izlaske iz Evropske unije, destabilizuje region i unervozi kompanije i potrošače, navodi se u analizi agencije AP.
Neki, poput finskog ministra finansija Aleksandra Stuba (Alexander Stubb), porede Bregzit sa krahom američke investicione banke Liman braders (Lehman Brothers) 2008. godine nakon koga se finansijska kriza proširila svetom.
Drugi Bregzit porede sa Y2K, kada se očekivalo da kompjuteri u celom svetu padnu 1. januara 2000. jer je softver bio napravljen za godine koje počinju sa 19. Tada se međutim ništa posebno nije desilo.
Analitičari kažu da je razumno očekivati da bi britanska odluka o napuštanju EU na kratak rok uzdrmala globalno finansijsko tržište i investitori bi prodavali rizičniju imovinu, poput akcija, i tražili sigurnost državnih obveznica.
Funta je pak već izgubila na vrednosti prema valutama vodećim konkurentima i verovatno bi još pala. Zlato bi međutim, s obzirom da se smatra sigurnim u nemirnim vremenima, moglo da poskupi.
Na tržištima se očekuje da opcija "ostani" pobedi na referendumu u Britaniji 23. juna tako da će, ukoliko se pokaže da investitori greše, i na tržištima biti nekih prilagođavanja novonastalim okolnostima.
Suočene sa nestabilnim tržištem, centralne banke mogle bi da pokušaju da smire situaciju ekstra zajmovima za banke i na druge načine sa ciljem da povećaju dostupnost kredita. Takođe bi kretanja na tržištu mogla da "ubede" Američke federalne rezerve da odlože povećanje kamata, što bi bila dobra vest za one sa hipotekama ali bi se produžila agonija štediša zbog niskih kamata i nepostojanja povraćaja na štednju.
Uticaj na ekonomski rast
Direktan uticaj Bregzita na privredni rast neće biti previše loš – osim ako niste Britanac. Naime, godinu dana nakon glasanja o izlasku iz EU ekonomija Britanije bila bi za 1% manja nego što bi bila inače dok bi ekonomija EU izgubila 0,25% a svetska 0,1%, procenjuje vodeći ekonomista Mudis analitiksa (Moody's Analytics) Mark Zandi.
"Mislim da će trenutni efekti biti slabi. U svakom slučaju, neće biti kataklizme. To je međutim svakako štetno. Umanjuje napredak britanske ekonomije", rekao je Zandi.
Iako izgleda da smanjenje svetskog ekonomskog rasta za 0,1 procentni poen nije mnogo, globalna ekonomija, mada nije u krizi, nije ni u najboljem stanju. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa za 2016. rast od 3,2% a za 2017. od 3,5%. Direktorka MMF Kristin Lagard (Christine Lagarde) kaže da to nije dovoljno da se podigne životni standard i 200 miliona nezaposlenih u svetu vrati na posao.
Istovremeno Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje da međunarodna trgovina ove godine ostane usporena, sa rastom od 2,8% ili daleko ispod prosečnih od 1990. godine 5%.
A efekti Bregzita mogli bi i da potraju, što znači trajno nizak rast u Britaniji i Evropi. I posle pet godina britanska ekonomija bila bi za 4% manja, ekonomija Evropske unije za 1% a globalna za 0,25% manja, smatra Zandi.
Većina ekonomista u slučaju Bregzita očekuje recesiju u obliku latiničkog slova U jer će Britaniji biti potrebne godine da uspostavi nove trgovinske odenose ako izađe iz EU čije članice slobodno trguju jedna s drugom bez carina. Ekonomisti podsećaju London na sedam godina pregovora EU i Kanade o trgovinskom sporazumu.
Pored toga, neizvesnost nije dobra za rast. Direktori kompanija u slučaju neizvesnosti odustaju od izgradnje novih fabrika i zapošljavanja dok potrošači oklevaju sa kupovinom novih kola ili bele tehnike.
Neizvesnost je, kako se ističe, jedan od razloga što su u razvijenom svetu investicije relativno slabe. Bregzit bi bio još jedan razlog da se sa ulaganjima sačeka.
Efekat leptira
Iako se čini da će se direktnim efektima Bregzita van Evrope i Britanije moći upravljati, ekonomisti pomalo "dolivaju ulje na vatru".
Oni kažu da se na Bregzit, ako druge članice odluče da napuste EU ili ako glasanje za izlazak da novu energiju populističkim političkim snagama i dovede do većeg smanjenja zaposlenosti, može gledati kao na "prelomnu tačku" sa prevelikim uticajem na svet.
Tako istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj pokazuju da će anti-EU kandidat Marin Le Pen iz Nacionalnog fronta gotovo sigurno biti u drugom krugu na predsedničkim izborima 2017. U SAD pak verovatni kandidat republikanaca Donald Tramp kritikuje Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) i priča o uvođenju novih carina.
Ekonomista Zandi podseća i na tzv. efekat leptira, kada zamah letira krilom na jednom kraju sveta povuče lanac događaja i stigne na drugi kraj planete kao uragan.
"Brezgit neće doneti ništa dobro. To je samo druga nijansa sive. On će imati globalne efekte i biće katalizator za još jedan egzistencijalni događaj u zoni evra i šire u EU koji će osnažiti političke sile reakcije u Evropi i Evropa će početi da puca", istakao je taj ekonomista.
"To će imati ozbiljne posledice po Evropu i takođe za globalnu ekonomiju. Stvarno je lako uraditi scenario sa veoma lošim dešavanjima tokom vremena", zaključio je Zandi.
Izvor: AP/Euractiv
