Beograd – Čarls Simić (1938-2023) je bio vrhunski pesnik, koji je iza sebe ostavio impresivan opus jednog od najvećih stvaralaca savremene svetske književnosti, ocenio je pisac i kritičar Gojko Božović.
Američki pesnik, esejista i prevodilac srpskog porekla Čarls Simić, koga smatraju jednim od najvećih svetskih pesnika, preminuo je u 85. godini.
„Odlazak Simića podseća nas na važnu istinu da se pesnici rađaju, pesnici ne umiru. Ako za nekoga možemo reći da je bio rođeni pesnik onda to možemo reći za Simića„, rekao je Božović.
Prema njegovim rečima, Simić je „uspevao da od običnih stvari i svakodnevice pravi čuda pesničkog izraza„.
„Bio je i pisac koji je u esejima govorio o smislu i duhu poezije u modernim vremenima, kao i o klasičnim pesnicima, otkrivajući nam ponorna iskustva njihovih stihova„, napomenuo je Božović.
Simić je bio vrhunski intelektualac, višedecenijski profesor američkih univerziteta na predmetu istorija poezije i jedan od najvažnijih esejista u svetskoj književnosti modernog doba, ocenio je vlasnik izdavačke kuće Arhipelag.
„U svojim stihovima neposredno je crpeo iz svakodnevice, iz običnog, datog života, ali i svojih sećanja. Mnoge njegove pesme su nastale na osnovu iskustava iz ranog detinjstva i dečaštva„, naveo je Božović.
Rođen u Beogradu 1938. godine, Simić se posle Drugog svetskog rata sa porodicom preselio u Sjedinjene Države.
Božović je istakao da je Simićevo sećanje na ratni i poratni Beograd „ostalo živo i prisutno u mnogim pesmama i nizu eseja kao uzbudljive, upečatljive slike jednog minulog života„.
„Simić je nesumnjivo najzaslužniji za prisustvo i recepciju srpske poezije u SAD u proteklih nekoliko decenija, a za to mu je pre izvesnog vremena dodeljena nagrada srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca„, naglasio je Božović.
Prisetivši se da je Simić poslednji put bio u našem glavnom gradu 2017. godine, kada je Arhipelag organizovao njemu u čast književno veče u Domu omladine, Božović je ocenio da je to bio „uistinu jedan od najposećenijih književnih događaja u Beogradu poslednje tri decnije„.
„Više je ličilo na posećen koncert nego na standradno književno veče. Nismo tada slutili da je to oproštaj Simića i Beograda, kome se i u narednim godinama vraćao kako svojim pesmama, tako i češće u svojim esejima„, rekao je Božović.
