Božović: Nema razvoja društva kad je kultura marginalizovana, a javni prostor ustupljen proizvodnji iluzija

Gojko Božović

Valjevo, 25. jun 2018. (Aleksandar Milijašević/Dijalog Net) – Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga, u razgovoru za Dijalog Net najavljuje Sedmi Beogradski festival evropske književnosti.

Glavni urednik Arhipelaga govori i o tome kako jedna izdavačka kuća može opstati na tržištu, kao i o tome da li je moguće zaustaviti trend degradacije kulture i umetnosti u Srbiji.

Božović daje svoje viđenje uticaja interneta na kulturu i izdavaštvo i objašnjava kako mladi autori mogu postati deo književne ponude izdavačke kuće Arhipelag, ali i  šta mogu učiniti za kulturu svi oni koji nisu odustali od dobrog ukusa i pravih vrednosti.

Pred nama je Sedmi Beogradski festival evropske književnosti koji organizuje Arhipelag i čiji je moto „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“ Prethodnih godina bio je to jedan od najposećenijih događaja te vrste u Srbiji, kakva su Vaša očekivanja u vezi sa ovogodišnjim dešavanjem?

Sedmi Beogradski festival evropske književnosti proteći će u znaku susreta i razgovora sa piscima kao što su Havijer Serkas, Hatidže Akin, Piter Salmon, Venko Andonovski, Fiona Sampson i Jelena Lengold. Panel Kultura u tranziciji preispitivaće nove okolnosti savremene kulture koje nisu izazvane samo našom društvenom i ekonomskom tranzicijom, već i marginalizacijom kulture, novim globalnim kontekstom kulture, kao i tranzicijom od štampanih ka digitalnim sadržajima. Izložba Iz neposrednbe stvarnosti predstaviće fotografije i crteže 12 umetnika nastale i kao omaž „rumunskom Kafki“ Maksu Bleheru i njegovom romanu Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti. U okviru programa Književnost na filmu biće prikazana četiri filma iz nove evropske kinematografije nastala po savremenim književnim delima. Književnosti je potreban javni prostor, a kao i celom društvu potrebni su joj razgovori i kritički dijalog. Beogradski festival evropske književnosti nastoji da oblikuje jedan takav vidljiv, inovativan i sadržajan prostor za savremenu književnost.

Zbog čega je ovakav festival značajan i u kojoj meri on može da utiče ili je već uticao na dešavanja na domaćoj književnoj sceni?

– Najbolje je da o tome govori publika Festivala. Svake godine imamo sve više posetilaca. Pojedini programi na Beogradskom festivalu evropske književnosti, poput književnih večeri Davida Grosmana, Klaudija Magrisa, Petera Esterhazija ili Terezije More neki su od najposećenijih književnih događaja u Beogradu i Srbiji u protekloj deceniji. Čitaocima smo ponudili nedelju vrhunske književnosti, multimedijalan i otvoren događaj na kome se književnost predstavlja i promoviše na moderan i inovativan način. Pokazalo se da je značajnom broju čitalaca potreban događaj koji književnost ne svodi na puku zabavu, te puke zabave ionako ima previše, već ukazuje na to koliko je književnost moćno sredstvo za razumevanje stvarnosti.

Ministarstvo kulture i Grad Beograd se pominju kao podrška Festivalu, da li je država prepoznala značaj i potrebu za promocijom sadržaja koji nisu isključivo komercijalni?

– Ta podrška nije dovoljna, ali, kao i uvek, smatram da je potrebno javno definisati makar i minimalnu podršku koja se dobija na javnim konkursima u zemlji. Država nije prepoznala značaj kulture, to se najbolje vidi po budžetu za kulturu. Budžet za kulturu je pre statistička greška nego osnova za ukupan društveni i kulturni razvoj.

Arhipelag se već 11 godina uspešno održava na srpskoj književnoj sceni, šta je to što čini da istrajavate i ne odustajete menjajući pravac ka komercijalizaciji ili podilaženju širokoj publici?

Arhipelag zastupa jedan naročit i važan tip literature i kada je reč o književnosti, koja je naše glavno polje, i kada je reč o humanistici. Ja verujem u kulturno i socijalno izdavaštvo koje počiva na neprekinutoj vezi visoke kulture i tržišta. Visoka kultura nam daje kriterijume i u njoj utemeljujemo vrednosti koje predlažemo našim čitaocima, dok je tržište nužan prostor u kome te vrednosti treba zastupati. Društvo spektala, zabave i tabloidne mašte nisu najpogodniji kontekst za tip izdavaštva koji zastupamo, ali u Srbiji postoji dovoljno čitalaca koji žele da čitaju knjige kakve upravo mi objavljujemo. Opasno je svoditi književnost i humanistiku na samo jedan ukus, pogotovu ako je taj ukus izraz tabloidnih strasti i populističkih opsena. Čitaocima je potrebno pružiti mogućnost izbora i dostupnost informacija. Publici ne treba podilaziti. Publiku treba poštovati i ponuditi joj najbolje sadržaje u meri vlastitih saznanja i mogućnosti. Arhipelag nije nastao da bi u jednoj godini ili u nekoliko godina ispunjavao zahteve trenutnih trendova, već da bi objavljivao dobre knjige, postepeno širio krug čitalaca i sarađivao s njima na principu poverenja. Mi smo tržišni izdavač, svoje ideje i vrednosti proveravamo i zastupamo na tržištu, ali nijednu knjigu nećemo objaviti zato što će biti prodavana ili zato što je njen autor popularan, već polazimo od vrednosti za koje verujemo da ih je potrebno podeliti s našim čitaocima. Zato se i trudimo da u potpunosti zastupamo knjige koje objavljujemo.

Ekonomske i društvene prilike u zemlji već više od 20 godina ne samo da zanemaruju, već i utiču na degradaciju kulture i umetnosti. Može li se taj trend zaustaviti?

– Ne samo da se taj trend može zaustaviti nego je to neophodno učiniti da bi se društvo oporavilo i stabilizovalo. Ne može se društvo razvijati ako je kultura toliko marginalizovana i ako je u toj meri javni prostor ustupljen tabloidima, rijaliti formatima i proizvodnji iluzija. Da bi se prevazišle složene društvene i ekonomske krize, potreban je napor čitavog društva, a do njega neće doći zahvaljujući nekom čudu niti kakvom čudotvorcu, već samo ukoliko se razbude stvaralačke snage društva. To se može učiniti sam zahvaljujući kulturi i obrazovanju, taj put neće biti lak, ali može biti isceljujući i spasonosan. Društvo mora racionalno sagledavati svoje vrednosti svoje mane, svoje mogućnosti i objektivno postojeće izazove. Kada nastanu teške krize, neophodno je obnoviti status kulture kao formativne osnove društva.

U kojoj je meri pojava novih medija, interneta pre svega, uticala na kulturu i izdavaštvo? Da li su knjige u jednakoj opasnosti kao i štampani mediji?

– Knjige su takođe štampani mediji i značajnim delom dele sudbinu drugih štampanih medija. Nove generacije su više civilizacija slika nego civilizacija reči, više su upućene na digitalne nego na štampane medije. U digitalnom svetu postoji mnogo sadržaja, ostaje otvoreno pitanje relevantnosti mnogih od njih. Ja sam formiran na štampanoj knjizi i izdavač sam, pre svega, štampanih knjiga, ali pod knjigom podrazumevam, pre svega, sadržaj, a ne formu u kojoj se taj sadržaj pojavljuje. Utoliko elektronske i štampane knjige doživljavam kao mogućnost izbora koji zavisi od senzibiliteta svakog konkretnog čitaoca. Tu su važna dva pitanja. Jedno je pitanje dostupnosti kvalitetnih i relevantnih sadržaja kako u štampanom tako i u elektronskom obliku. Drugo je poštovanje autorskih prava, što se u zaoštrenom obliku postavlja povodom digitalnih izdanja. Digitalni svet je uzeo značajan broj čitalaca štampanim medijima, ali ne treba zaboraviti da je istovremeno snažna platforma za promociju vrhunskih kulturnih sadržaja, uz pomoć koje kultura može dopreti do mnogih. Tu platformu u ovom trenutku nedovoljno koristimo.

Na koji način mladi i talentovani autori mogu ostvariti saradnju sa Arhipelagom?

– Uvek je izazov prepoznati i otkriti novog autora. To se ne događa ni često, ni u svakom rukopisu koji čitamo kao izdavač. Ali smo u Arhipelagu otvoreni za nove autore i za nove teme. Rukopise primamo i čitamo u periodu od početka decembra do kraja marta. Drago mi je kada rukopis nekog novog autora ispuni naše kriterijume. U različitim edicijama, od književnosti do istoriografije i ekonomije, objavljivali smo prve knjige novih relevantnih autora. Ali smo podržali i niz mladih fotografa, dizajnera i ilustratora koji su u proteklim godinama postali naši saradnici.

Šta možemo svi mi koji nismo odustali od dobrog ukusa i pravih vrednosti, od čitalaca, preko izdavača i civilnog društva da učinimo za dobrobit kulture?

– Najviše što možemo da učinimo za dobrobit kulture jeste upravo to da ne odustanemo od dobrog ukusa. Danas se govori o mnogim krizama, najčešće o ekonomskoj krizi, i sve te krize imaju svoje posledice, ali se kriza ukusa obično previđa. Kriza ukusa je majka svih kriza. Kada je kultura potisnuta na margine društva, njeno mesto zauzela je razobručena zabava. Društvu koje se preda zabavi umesto da se posveti stvaralačkom radu i kulturi jeste društvo u opadanju i bez jasnih orijentira. Zaboravilo se da je kultura u modernoj evropskoj istoriji bila koheziona sila društva i legitimaciona osnova srednjeg sloja na kome je počivala stabilnost evropskih društava, ali i ideja solidarnosti i energija kritičkog mišljenja. U malim i nedovoljno razvijenim evropskim državama bez kulture nije bila moguća ni zamisliva bilo kakva modernizacija. Otuda su u naše vreme društva marginalizovane kulture i podstaknute zabave i rđavog ukusa lako postala plen populističkih sila i iluzija.

Izdavačka kuća Arhipelag je, tokom jedanest godina svog postojanja, objavila preko 500 visokokvalitetnih knjiga (u ukupnom tiražu od preko 600 hiljada primeraka) iz oblasti srpske i svetske književnosti, fiolozofije i sociologije, političke teorije i istoriografije, psihologije i ekonomije.

Važno je napomenuti da je Arhipelag ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ali prepoznatljiv kao izdavač vrhunske savremene književnosti.

Izdavačka kuća Arhipelag je aktivan kulturni i izdavački projekat zasnovan na visokim kriterijumima u izboru knjiga, standardima profesionalnog izdavaštva, uređivački profilisanim bibliotekama, kao i na interaktivnom odnosu sa čitaocima.

Arhipelag je definisan kao izdavač koji objavljuje knjige u znaku najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja.

Osnovni koncept Arhipelaga jeste da na tržištu proverava svoje ideje i da ih tu zastupa, a da mu, pri tome, kultura daje visoke kriterijume i dobru meru u svakodnevnom poslu.

Arhipelag je u junu 2012. godine pokrenuo Beogradski festival evropske književnosti koji će se ove godine održati po sedmi put.

Sedmi Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…