Beograd – Pisac i izdavač Gojko Božović ocenio je da je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Norvežanin Jun Fose postao slavan pisac najpre zahvaljujući svojim dramama i njihovim pozorišnim izvođenjima na gotovo svim velikim pozorišnim scenama.
Božović je rekao da je Fose potom visoku književnu reputaciju stekao i kao romansijer, a njegovi romani se kreću u velikom rasponu, od krajnje sažetih na stotinak strana do onih na stotine i stotine strana, u nekoliko tomova ili delova.
Prema njegovim rečima, te formalne razlike nisu prebrisale nekoliko stajnih tačaka u Foseovom pripovedanju, ponajpre „izrazit dramski intenzitet pripovedanja„.
„Njegovi junaci govore, kao da su na nekoj pozornici, u njihovim rečima je sva drama njihoog života, a oni se vrlo često preispituju ne libeći se da se suoče s dramatičnim situacijama i neuralgičnim mestima vlastitog života„, rekao je Božović.
Istakavši i psihološki iznijansirano kazivanje, Božović je dodao da u Foseovim romanima pleni i način oblikovanja dramskih i dijaloških situacija, pri čemu se svim učesnicima tog dijaloga daje jednaka šansa.
„A sve to prožima izazito moderni ton visoko samosvesne književnosti, u mnogo čemu postavangardni duh koji se ne zadovoljava ni zatečenim oblicima romana, ni pukom deskripcijom stvarnosti, već gotovo programski traži da se sagleda šta stoji iza obilja informacija, iza mreže sadržaja koja nas odvaja od stvarnog sveta, za privida koji nam se ukazuju u intimi i svakodnevici„, naveo je Božović za Tanjug.
Podsetivši da je njegova izdavačka kuća „Arhpelag“ 2009. godine u prevodu Mirne Stevanović objavila „To je Ales„, prvi Foseov roman na srpskom jeziku, Gojković je ocenio da je to „na nepunih sto strana čitav mali književni dragulj„, u formi intenzivne ispovesti jedne žene o čoveku s kojim je živela i koji je nestao u oluji u norveškom fjordu.
„Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva i priča o njemu, ali priča je takva da nam daje jednako snažne argumente i da je on stradao u oluji i da je, na drugoj strani, iskoristio oluju da misteriozno nestane i pobegne od svakodnevice koja mu se ne dopada i od života koji mu više ništa ne pruža„, rekao je pisac.
Božović je zaključio da je „To je Ales“ „majstorsko pripovedanje o uspomenama koje se neprestano vraćaju, o misterioznosti nestanka i o živom duhu nesmirene priče„.
