1. Početna
  2. Vesti
  3. Evropska unija
  4. Borisov traži od EU da ne izmišlja izgovore da Bugarska bude van Šengena

Borisov traži od EU da ne izmišlja izgovore da Bugarska bude van Šengena

Boyko Borisov

Brisel, 2. februar 2018. – Bugarski premijer Bojko Borisov iskoristio je promociju bugarskog predsedavanja EU u Briselu da kritikuje druge članice i diplomatiju EU.

Borisov je kritikovao zemlje koje koče ulazak Bugarske u šengenski prostor, ali i migrantsku politiku Unije koja uvodi unutrašnje granice umesto da jača spoljne. Takođe je pozvao EU da ubrza ulazak Zapadnog Balkana u EU i tako onemogući jačanje nekih drugih interesa u regionu.

Borisov je 1. februara u Briselu imao niz sastanaka povodom bugarskog predsedavanja EU. U Briselu je bio i bugarski predsednik Rumen Radev.

Govoreći na skupu u organizaciji Fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Foundation), Borisov je osudio članice EU koje sprečavaju Bugarsku da se priključi šengenskom prostoru bez granica.

I Bugarska i Rumunija su dobile "zeleno svetlo" Evropske komisije da uđu u šengenski prostor 2010. Međutim, ulazak u Šengen zahteva jednoglasnost koju onemogućava grupa zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i Holandiju.

Pre samo nekoliko dana bavarski ministar unutrašnjih poslova Joakim Herman (Joachim Hermann) usprotivio se ulasku Bugarske u zonu Šengena.

Prema bavarskom ministru, proširenje Šengena ne može da ide na štetu bezbednosti nemačkih građana. "Na dugi rok, članstvo Bugarske i Rumunije u Šengenu nije samo poželjno, već i obavezno, ali se trenutno pitanje pristupanja Bugarske ne postavlja", rekao je Herman u intervjuu za list Velt am zontag (Welt am Sonntag).

Kako je dodao, u Bugarskoj i Rumuniji „cveta korupcija“ i te zemlje imaju velike probleme sa organizovanim kriminalom.

"Ne možemo da objasnimo našim građanima da ponovo uvodimo granicu sa Austrijom kako bi se suočili sa izbegličkom krizom a istovremeno otvaramo granice sa Bugarskom i Rumunijom. Pored toga, Bugarska je i spoljna granica EU. Reč je o bezbednosti, u vreme pojačanih terorističkih pretnji, to je potpuno neprihvatljivo", rekao je Herman.

Borisov nije pomenuo nijednu zemlju, ali je rekao da "Evropa" treba da prestane da izmišlja izgovore da spreči pristupanje Bugarske Šenegenu jer je ta zemla, prema njegovim rečima, najbolji čuvar spoljnih granica EU.

Bugarski premijer je veliki deo govora posvetio migracijama ističući da je to pitanje podelilo Evropu i dovelo do toga da se ministri svađaju. Borisov je rekao i da je on nudio rešenje za taj problem pre tri godine ali da ga niko nije slušao.

On kaže da podržava jačanje spoljnih granica EU umesto uvođenja unutrašnjih granica. Takođe podržava sporazum EU i Turske zahvaljujući kome je znatno smanjen broj migranata koji stižu do grčkih ostrva sa turske teritorije.

Borisov je rekao da bi migrantska kriza mogla da bude rešena ako se zapečate spoljne granice EU i svi migranti prolaze kroz "čekpointe" na kojima bi se oni koji beže od rata odvajali od ekonomskih migranata. Kako je dodao, to bi se primenjivalo van EU, u centrima za migrante koji su najbliži njihovim zemljama porekla da bi bili vraćeni kada se rat završi.

Ekonomski migranti, smatra Borisov, mogli bi da uđu u evropske zemlje jedino ako ih one žele. Drugim rečima, njihovo (migranata) mesto je u kampovima, dodao je bugarski premijer, preneo je portal BulgarianPresidency.eu.

Borisov je rekao i da poreski obveznici EU plaćaju cenu onoga što su SAD, Rusija, Kina i Turska vođene svojim geopolitičkim interesima izazvale u Siriji, Libiji i Avganistanu. Kako je istakao, evropska diplomatija je potpuno podbacila.

Bugarski premijer kazao je i da je Arapsko proleće postalo „evropska zima“ i da je napravilo ogromnu štetu.

Govoreći o Zapadnom Balkanu, prioritetu bugarskog predsedavanja, Borisov je ukazao na dve mogućnosti – prva je, smatra on, da se Rusiji, Kini, Turskoj i Saudijskoj Arabiji dozvoli da na osnovu verskih ili ekonomskih interesa zadobiju najveći mogući uticaj u tom regionu, a druga je da se ubrza proces pristupanja EU za zemlje Zapadnog Balkana.

Bugarska će 17. maja u Sofiji organizovati samit lidera 28 članica EU i šestorke sa Zapadnog Balkana.

Takođe bi u drugoj polovini marta trebalo da bude organizovan samit predsednika evropskh institucija i turskog predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Datum skupa još nije potvrđen, prenosi Euractiv.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…

Preporučujemo…