Beograd – Plastična kriza je prepoznata kao stravična kriza koju treba rešavati podjednako kao i krizu klimatskih promena i krizu gubitka biodiverziteta.
To je izjavila direktorka komunikacija Svetske organizacije za zaštitu prirode Petra Boić Petrač povodom pregovora u Parizu o sporazumu Ujedinjenih nacija o zagađenju plastikom.
„Ja moram da priznam da smo mi u današnji Dan zaštite životne sredine ušli prilično optimistični, ne usuđujem se reći skroz optimistični, ali bolje nego što smo očekivali, jer su se pregovori od prošle nedelje u Parizu na kraju završili jako dobro. Više od polovine zemalja se saglasilo da nam je preko potreban jedan zajednički sporazum koji će se brinuti o tome da se umanjuje stravično zagađenje plastikom„, rekla je Boić Petrač za Tanjug.
Boić Petrač je istakla da su iz Svetske organizacije za zaštitu prirode objavili izveštaj u kome se identifikuju najštetniji plastični proizvodi koji su podeljeni u dve grupe.
„Jedna grupa su oni koji se moraju značajno smanjiti ili eliminisati u vrlo kratkom roku, dakle ono što je moguće odmah rešiti, to su recimo plastični pribor za jelo, e-cigarete, neke mikroplastike u kozmetici. Druga grupa tih proizvoda su oni koji se ne mogu u tako kratkom roku značajno smanjiti jer treba uzeti u obzir njihovo odgovorno recikliranje, odnosno zbrinjavanje„, navela je Boić Petrač.
Prema rečima Boić Petrač, u 2010. godini u mora je ulazilo šest miliona tona plastike, dok je prošle godine ušlo 14 miliona tona plastike, što predstavlja značajan rast.
Ona je dodala i da 90 odsto ikada proizvedene plastike odmah završi u prirodi, a samo 10 odsto se reciklira.
Sagovornica Tanjuga je ocenila da reciklaža nije jedino rešenje ekološkog problema koji nastaje proizvodnjom plastike.
„Mi moramo suštinski rešiti uzrok problema, a to je prekomerna proizvodnja plastike i sve ono što nam se nameće da se nešto mora. Samo recikliranje ne mora biti nužno rešenje, svega 10 odsto, a čak ponegde 7 do 8 odsto ukupno reciklirane plastike uspeva da bude ponovo upotrebljeno„, rekla je Boić Petrač.
Boić Petrač je navela da plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu poput štapića za uši, mogu da se proizvedu kao bioreciklirajući štapići.
Pored problema plastike, Svetska organizacija za zaštitu prirode se, kako kaže Boić Petrač, bavi i zaštitom biodiverziteta.
„Uopšteno, naš glavni fokus je zaštita biološke raznovrsnosti, odnosno biodiverziteta. On je naprasno smanjen, mi smo od 1970. godine izgubili neverovatnih 69 odsto populacije divljih vrsta„, objasnila je Boić Petrač.
Ona je najavila akciju koju će Svetska organizacija za zaštitu prirode početkom juna održati u Beogradu, a koja se tiče pitke vode i zaštite vode uopšte.
„Volimo da edukujemo mlade ljude, jer na njima ostaje neka budućnost, to nisu samo floskule, to je stvaran život. Sa druge strane radimo puno sa nevladinim organizacijama, trudimo se da što više ljudi zagovara ove teme koje mi pričamo, a isto tako približavamo javnosti što više sve ove probleme koje smo sada spomenuli, i plastičnu krizu i klimatsku krizu„, istakla je Boić Petrač.
