Kao nepopravljivi optimista nadao sam se da će me danas pozvati načelnik Policijske uprave Kikinda a i načelnik Odeljenja saobraćajne policije i izviniti se za sve neprijatnosti koje su mi priredili njihovi uniformisani službenici, ali to se, nažalost, nije dogodilo, štaviše, objavili su saopštenje koje sadrži neistine i poluistine i definitivno me naterali da pravdu potražim na sudu.
Pre desetak dana sam policajcu koji me je nazvao telefonom rekao da ću platiti kaznu pre novogodišnjih praznika i to bih zasigurno učinio, naročito zbog tog policajca koji je bio fer i imao razumevanja za finansijsku situaciju u kojoj se nalazim.
Nije istina da sam odmah počeo da bežim i nadam se da će sud utvrditi šta se tačno dogodilo i kako je to policajac D. K. hteo da me ‘transportuje’. Nije istina ni da su, nakon što su me sustigli, postupili u skladu sa ‘Uputstvom o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima’, jer su tada druga dvojica saobraćajnih policajaca ubedila svog kolegu D. K. da ne treba da mi stavlja lisice na ruke i nakon toga sam bez upotrebe ‘fizičke snage od strane policajaca’ ušao u policijski automobil.
Nadam se da će se utvrditi i kako policija treba da postupa sa ‘licima’ koja ne pružaju otpor i nisu iz kriminogenog miljea. Baš u vreme kada su me ‘transportovali’ počeo je novogodišnji koktel u zgradi kikindske policije, za koji sam dobio pozivnicu od načelnika PU Kikinda i pitam se da li policija na svoje zvanične proslave zove ‘lica’ koja treba svezana sprovoditi kroz centar grada.
Zakon o policiji je jasan i u članu 84 kaže: ‘Ovlašćeno službeno lice sredstva prinude upotrebiće samo ako se na drugi način ne može izvršiti zadatak i to suzdržano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija. Ovlašćeno službeno lice će uvek upotrebiti najblaže sredstvo prinude koje jamči uspeh, srazmerno razlogu upotrebe i na način kojim se službeni zadatak izvršava bez nepotrebnih štetnih posledica.’
Nadam se i da će dvojica policajaca, koja su bila korektna i nisu smatrali da moram prilikom ‘transporta’ biti vezan ‘sredstvima za vezivanje’, istinito svedočiti na sudu.
Pored velike podrške koju sam dobio od mojih kolega, prijatelja, sugrađana i mnogih znanih i neznanih ljudi, mojoj odluci da prvi put u životu nekoga tužim sudu doprineo je i jedan sugrađanin, koga znam iz viđenja i koji mi se danas javio i ponudio se da svedoči, jer je bio očevidac celog događaja u Ulici generala Drapšina i ne libi se da javno kaže istinu.
Željko Bodrožić, urednik Kikindskih
Izvor: Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS
