Beograd – Vlast je neke mehanizme kontrole medija uzela od prošle, nešto svoje je nakalemila po ugledu na Orbana, napravila miks i to usavršila do mere da je medijska scena zarobljena.
To je izjavio u intervjuu FoNetu predsednik NUNS Željko Bodrožić, koji ne vidi način kako „oni mogu sutra da se probude“ i poštuju medijske slobode.
Osvrćući se na izradu nacrta novih medijskih zakona i aktivno učešće Koalicije za slobodu medija u tom procesu, on je u serijalu Kvaka 23 ukazao da nije zadovoljan ishodom, jer „sreću kvare“ dva člana kojima se država na velika vrata vraća u vlasništvo medija.
To je virus ubačen u ta dobra zakonska rešenja koji sve može da okrene naglavačke, upozorio je Bodrožić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, jer može da derogira sve dobro što smo uradili i potpuno izmeni medijsku scenu u narednih godinu dana.
Aludirajući na članove koji bi telekomunikacionim kompanijama, u prvom redu Telekomu, omogućili da budu izdavači medija, on je predočio da bi time država potpuno zagospodarila medijskim prostorom.
Koalicija za slobodu medija se i dalje protivi takvim rešenjima, naglasio je Bodrožić, i neće praviti nikakve kompromise sa vlastima, jer ne može da se cenjka sa medijskim i slobodama izražavanja.
Izuzev ta dva sporna člana, on je istakao da su nacrti novih medijskih zakona u 99 odsto usklađeni sa Medijskom strategijom i zahtevima Koalicije za slobodu medija, što je postignuto posle mnogo rovovske borbe i odugovlačenja.
Zaboravljamo da se novi zakoni o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima sada usvajaju po hitnom postupku, a potrošili smo dve godine u neradu, jer vlast zaboravi na ove teme, ako nema pritiska iz Brisela, podsetio je Bodrožić.
Sada je ponovo došao neki pritisak, a moguće je i da vlastima, usled nepovoljnog međunarodnog položaja Srbije i mnogo promašaja u poslednje vreme, sada treba neki pozitivan impuls prema Briselu.
„To bi moglo da bude upravo usvajanje ova dva dva zakona koji su usklađeni sa evropskim normama i praksom i koji su korak napred u odnosu na prošle zakone. I oni jesu, u mnogim delovima, ogroman korak napred“, istakao je Bodrožić.
Uprkos tome, on je svestan opasnosti da vlast u skupštinskoj proceduri usvajanja ovih zakona amandmanima u poslednjem trenutku u njih unese još neke sporne članove ili da dobra rešenja zabobiđe i da ih banalizuje kroz podzakonske akte.
„Znamo s kim imamo posla, ali smo, kao medijska zajednica, ipak postigli nešto što odavno nije nijedan esnaf, a to je da nateramo vlast da dobrim delom reterira“, naglasio je Bodrožić i ocenio novinarska i medijska udruženja mogu da postignu mnogo kada zajedno i usklađeno nastupaju.
Moramo, međutim, da priznamo da su „prošla“ rešenja koja imaju ozbiljnu falinku, ponovio je on, misleći na povratak države u vlasništvo medija, jer mogu da promene sve ono dobro što je postigla medijska zajednica.
Na osnovu tih rešenja, napravljen je prostor da vlast, koja i ovako drži zarobljenim ogroman broj medija, sada proširi svoj uticaj i lakše eliminiše ove dve televizije, koje im očigledno najviše bodu oči, predočio je Bodrožić, misleći na televizije N1 i Nova S.
Upitan o rešenjima koja se odnose na Savet za štampu, Bodrožić je odgovorio da je Koalicija za slobodu medija zadovoljna, jer je posle mnogo borbe uspela da Savet bude unet u zakonske odredbe i time dokaže da je ovo samoregulatorno telo preko potrebno medijskoj zajednici.
Kada je u pitanju Regulatorno telo za elektronske medije (REM), on je rekao da je to za vlast očigledno bila „debela crvena linija“ koju nije htela da pređe.
