Biro za društvena istraživanja uradio je analizu koja bi trebalo da pokaže na koji način političari se služe savremenim sredstvima komunikacije.
BIRODI je uradio uporednu analizu Tviter komunikacije srpskog premijera Aleksandra Vučića i kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija i njihovu komunikaciju na Tviteru, načine na koji su pristupali zajedničkim temama, razlike i sličnosti u argumentima, retorici, reakcije među pratiocima itd.
Kao vremenski okvir uzet je period od dve nedelje, tokom koga su se kroz više tema preplitali pogledi i interesi dva funkcionera. Sem teksta samog tvita, pri analizi u obzir su uzeti i prikačeni sadržaji poput novinskih članaka, video zapisa, slika itd.
Tačijeva i Vučičeva komunikacija preko Tvitera u ovom periodu služile su većinom za obaveštavanje javnosti o spoljnopolitičkim temama. Pri tome, Tačijeva komunikacija ne samo da je intezivnija, već je i sadržajnija – on uz svoje objave prilaže i 12 novinskih tekstova (većinom intervjua i izjava) i dokumenata, dok Vučić uključije svega 1 video zapis i jedan novinski izveštaj. Ujedno, Tačijevi tvitovi većinom su na stranom jeziku – 35 na Engleskom, jedan na Albanskom i dva kombinuju Engleski i Albanski. Sa druge strane, u Vučićevim tvitovima dominira Srpski jezik – 15 na Srpskom, 7 na Engleskom, a 5 kombinuju ova dva jezika. Takva upotreba jezika omogućava kosovskom ministru spoljnih poslova da se obraća nešto širem, međunarodnom auditorijumu, dok u slučaju srpskog premijera stiče se utisak da se on prvenstveno obraća domaćoj javnosti.
Međutim, ako se posmatra broj „lajkova“, retvitova i komentara, Vučićevi tvitevi su izazvali mnogo više reakcija – 6902 „lajka“ i 5046 retvitova, a prosečno 383 „lajka“ i 280 retvitova, nasuprot ukupno 878 „lajka“ i 854 retvita na Tačijeve tvitove, odnosno prosečno su Tačijevi tvitovi beležili 23 „lajka“ i 22 retvita. Karakteristično za komentare vezane za Vučićeve tvitove je da ga većina kritikuje sa različitih ideoloških pozicija, dok kod Tačija ima više komenara koji dolaze iz drugih zemalja, ali su dominatno zastupljeni oni koji dolaze od strane Albanaca i Srba – Srbi su u većini slučajeva negativno orijentisani prema Tačijevim objavama, dok su Albanci podeljeni (jedan deo ga podržava, drugi kritikuje). Komunikacija kod oba političara je jednosmerna, služi da bi se javnost obaveštavala, ali ne i da se polemiše sa njom kroz komentare.
