Biro za društvena istraživanja – BIRODI, kao inicijator i autor modela Lokalnih planova za borbu protiv korupcije, na osnovu kojeg je nastao Lokalni antikorupcijski forum Niš, poziva sva antikorupcijska tela da u okviru svojih nadležnosti osude i spreče medijski i funkcionerski pritisak prema aktuelnom Lokalnom antikorupcijskom forumu Niš.
Naime, gradonačelnik Niša Zoran Perišić je na konferenciji za novinare krajem prošle sedmice doveo u pitanje integritet ovog LAF-a, ponavljajući notornu neistinu da je njegov predhodni sastav (2011- 2012) imao sedam od 11 članova u sukobu interesa. Prema mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, članstvo u savetodavnom telu, kakvo je LAF, niti predstavlja, niti dovodi do sukoba interesa.
“Argument” o navodnom sukobu interesa koji bi trebalo da posluži diskreditaciji LAF-a plasiran je nakon što je to samostalno i nezavisno gradsko telo pokrenulo inicijativu da gradski funkcioneri vrate nezakonito primljen novac po osnovu „funkcionerskog dodatka“. Nezakonitost isplate “funkcionerskog dodatka” utvrdila je upravna inspekcija Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tako da gradonačelnik ovakvim ponašanjem ne samo da ne poštuje preporuke svog antikorupcijskog tela, već ni odluke državnih organa/službi.
Niški dnevni list Narodne novine je, pri tom, ovakvu izjavu gradonačelnika Perišića preneo i netačno i neprecizno, tako da prosečan čitalac i građanin stiče utisak da se optužba o navodnom sukobu interesa odnosi na aktuelni LAF, koji, uzgred budi rečeno, ima pet članova i drugačije kriterijume za njihov izbor od predhodnog LAF-a. Ispravku, odnosno reagovanje koje je aktuelni LAF uputio tim povodom Narodne novine su odbile da objave.
Pored gradonačenika, napad na LAF izvela je i Televizija Zona plus, koja je inače u vlasništvu povezanog lica sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem. U otvorenom pismu televiziji N1 ova niška televizija ustvrdila je da je članica LAF-a Zorica Miladinović navodno u sukobu interesa jer je komentarisala rezulate niškog konkursa za projektnu dodelu sredstava medijima, na kojem je učestvovao i medij u kojem je zaposlena, dnevni list Danas. Ona je ovu izjavu dala kao članica LAF-a, što je jasno naznačeno u prilogu, i to po okončanju ovog konkursa na kojem, inače, projekat kuće u kojoj radi nije dobio podršku.
Zorica Miladinović svojim izuzetnim angažovanjem na poslovima novinara i borca protiv korupcije predstavlja uzor kako se pripadnik jedne profesije može ozbiljno posvetiti antikorupcijskoj borbi, uprkos pritiscima i rizicima raznih vrsta kojima su takvi borci izloženi u korumpiranom društvu, kakvo je naše.
Najnovije neopravdane optužbe za navodni sukob interesa članova LAF-a samo su nastavak redovnih pritisaka na ovo telo koji traju skoro od njegovog formiranja 2013. godine, a sastoje se od nedostatka osnovnih uslova za rad, ignorisanja većine preporuka, mera i postupaka koje ono donosi/pokreće, do javnih poziva da se ono ukine. Pojedini gradski funkcioneri kod kojih je utvrđen stvarni sukob interesa su i sa skupstinske govornice napadali LAF i najavljivali njegovo ukidanje, dok su se istovremeno, zahvaljujuci politickoj podrsci, oglušivali o preporuke Agencije za borbu protiv korupcije za svoje razrešenje. Preporuke Agencije o razrešenju funkcionera zbog sukoba intresa podržala je, na žalost, i Skupština grada, kao najvažniji gradski organ.
Svi koji vrše pritisak ili opstruiraju funkcionisanje LAF-a, a posebno i gradonačenik i vlasnik Zone plus, morali bi znati da po pozitivnim propisima jedino Agencija za borbu protiv korupcije može da oceni ko je u sukobu interesa, a ko ne. Zadatak državnih/gradskih organa i fukcionera je samo da njene preporuke sprovedu.
Na žalost, Niš umesto da postane simbol grada koji prednjači u borbi protiv korupcije jer ima najsupešnije lokalno antikorupcijsko telo u Srbiji, on postaje simbol grada u kojem se odluke Agencije za borbu protiv korupcije ne sprovode, tako da se za može reći da je Niš proglasio Koruptivnu autonomiju u kojoj se antikorupcijski zakoni i odluke selektivno tumače i sprovode, odnosno gde gradski funkcioneri donošenjem ili neukidanjem pravih akata sebi obezbeđuju lične privilegije, što je čin političke korupcije! U takvom ambijentu oni koji ukazuju na korupciju trpe odmazdu, ponašanje koji je suprotno novo usvojenom Zakonu o uzbunjivačima i generalnoj opredeljnosti za borbu protiv korupcije na nivou države.
