Beograd, 08. decembar 2016. – Biro za društvena istraživanja – BIRODI već tri godine evaluira aktivnosti i efekte borbe protiv korupcije u Srbiji.
Kako saopštavaju iz BIRODI-ja na skali od 0 do 4 kojom se meri u kojoj fazi se nalazi borba protiv korupcije na nivou države, Srbija je i ove godine dobila ocenu 2 –.
To znači da je u Srbiji usvojen pravni okvir, a antkorupcijske institucije su nedovoljno proaktivne, borba protiv korupcije neučinkovita, antikorupicijska tela nemaju na raspolaganju adekvatne resurse (kadrove, nadležnosti, finansijska sredstva i političku podršku).
Izuzev Zakona o lobiranju, Srbija je usvojila skoro sve zakone i međunarodne standarde, koji su neophodni za borbu protiv korupcije i shodno tome osnovala relevatne institucije neophodne za borbu protiv korupcije u čijem radu dominira servisni pristup, rad u skladu sa ograničenim mogućnostima, bez proaktivnosti koja bi doprinela većoj učinkovitosti borbe protiv korupcije, saopštava BIRODI povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
Savet za borbu proti korupcije već duži niz godina radi u krnjem sastavu, a u slučaju Agencije za borbu protiv korupcije nedostaju tri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Novouspostavljena koordinacija na polju realicije borbe protiv korupcije ne funkcioniše, jer Komisija koje koordinira realizaciju borbe protiv korupcije se sastala zanemarljiv broj puta.
U takvom ambijentu, borba protiv korupcije svoju održivost gradi na ličnom integritetu boraca protiv korupcije, odnosno rukovodilaca i članova antikorupcijskih tela.
Odlučujući pokretač borbe protiv korupcije predstavlja proces EU integracija Srbije oličenog u Akciononom planu za poglavlje 23.
Novousvojeni Zakon o zaštiti uzbunjivača je stvorio mogućnost zaštite uzbunjivača. Ovo se odnosi pre svega na uzbunjivanje prema javnosti i spoljnje uzbunjivanje, dok u delu unutrašnjeg uzbunjivanja postoje još mnogi izazovi koji ovaj zakon čine teško sprovodivim.
Tek svaka druga institucija je ispunila obavezu iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije o izradi planova integriteta, dok o sprovođenju i efektima ne postoje relevatni nalazi.
Kada je u pitanju borbe protiv korupcije na nivou gradova, od 11 gradova koji su do sada prihvatili inicijativu BIRODI, Lokalni antikorupcijskih forum Grada Niša je i dalje telo koje je najviše učinilo i ako nije imalo adekvatnu podršku gradske uprave. Valja istaći da je došlo do obnove procesa uspotavljanja LAF u Vranju, tako da se očekuje da ovaj grad u prvom kvartalu 2017. dobije svoje telo za borbu protiv korupcije.
U Srbiji postoji princip obrnute kažnjivosti, što znači da se borci protiv korupcije se marginalizuju i/ili sankcionišu, a akteri koruptivnih radnji uključujući i one koji ne sprovode antikoruptivne programe i zakone se ne sankcionišu.
Upravo prisutnost ovog fenomena, uz svest da je korupcija u mnogim situacijama "rešenje" dovodi do antikorupcijske apatije građana i nespremnosti za aktivnu podršku borbi protiv korupcije. Tolerancija prema korupciji je statistički značajno veća nego kod mladih nego ostalih starosnih grupa.
Organizacije civilnog društva, i ako je borba visokorangiran društveni prioritet, nemaju podršku državnih organa u sprovođenju svojih antikorupcijskih programa i projekata, jer skoro nijedan državni organ/telo na republičkom ili lokalnom nivou nema konkurse koji za prioritet imaju podršku organizacijama civilnog društva koje se bave borbom protiv korupcije. Uporedo, one organizacije koje nađu sredstva za borbu protiv korupcije kod stranih donatora, predmet su etiketiranja da su “strani plaćenici”.
