Monitoring medija – tokom predizborne (od 7.3. od 7.4.2016.) i izborne kampanje (od 8.4 do 21.4.2016.) – BIRODI sprovodi nad informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (RTS, Pink, B92, Prva i Happy), počev od 25. Marta 2016. godine. Monitoringom su obuhvaćene i TV stanice u Nišu i Kragujevcu.
Nalazi iz perioda od 25.3 do 31.03. govore da kampanja tek počinje i da je taj prostor iskoristio premijer Srbije, koji je ujedno i predsednik SNS, kako bi svojim medijskim nastupima dao početnu prednost svojoj stranci. Na taj način je sebe doveo u situaciju da prekrši Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije član 29. Stav 3. koji glasi:
Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.
Na žalost, i sami novinari ovakvom ponašanju doprinose postavljajući pitanja o radu i delovanju partije na događajima na kojima je Aleksandar Vučić učestvuje kao premijer.
Predstavljanje Aleksandra Vučića kao premijera više je nego pozitivno, iz razloga što mu mediji omogućavaju da sam sebe predstavlja pozitivno.
Slika disbalansa u medijskoj prezentaciji premijera Vučiča upotpunjuje se kada se predstave nalazi o negativnom, kritičkom predstavljanju ovog aktera. Tako za prvih pet dana monitoringa na TV Pink premijer nije imao ni jednu sekundu negativnog vremena, TV Prva 1, TV Happy 2, RTS 8, a na TV B92 čitavih 80.
Analiza predstavljanja partija, odnosno izbornih lista govori o nastavku trenda prisutnosti fenomena partijskih kamera koji je konstatovan 2012 i 2014. godine. U izbornom bloku se emituju sadržaji dobijeni od političkih stranaka, neretko snimljeni kamerom novinske agencije Tanjug, što je vidno obeleženo.
Time se simulira neutralnost i medijski diverzitet u predstavljanju učesnika u izborima, a u suštini se radi o neplaćenom reklamiranju, jer su sadržaji promotivnog karaktera. Novinari tu nemaju ulogu nekoga ko pita, nameće temu, podseća, analizira, već je puki najavljivač sadržaja.
Na taj način mediji sebe pretvaraju u biltene, odnosno dobre perjanike, one koji svojim izveštavanjem promovišu aktere od kojih na formalan ili neformalan način zavise. U prilog tezi o biltensko-perjaničkoj ulozi govori dominantno pozitivan ton koji imaju sve stranke.
„Zahvaljući“ presudi UN Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, a koristeći temu prvostepene presude, Srpska radikalna stranka je bila akter koji je imao najviše vremena na svim televizijma, izuzev TV Pinka.
Za sada medijsko predstavljanje odlikuje tematska razuđenost, koja, s druge strane, nije praćena njihovim produbljivanjem. Tri teme su se izdvojile: 1) suočavanje sa prošlošću (presuda Vojislavu Šešelju od strane Haškog tribunala), 2) tehnička pitanja oko izbornih procedura i 3) kritika kako sadašnje tako i prošlih vlasti. Očigledno je da medijski fokus nije na programskim sadržajima i konkretnim rešenjima koje nude stranke/izborne liste.
Birodi poziva:
- Republičku agenciju za elektronske medije da javno objavi nalaze o monitoringu izveštavanja medija u izbornoj kampanji, uključujući i tonalitet predstavljanja izbornih lista.
- Agenciju za borbu protiv korupcije, posebno Odbor Agencije, da bude proaktivan u izbornoj kampanji i da u saradnji sa Republičkom agencijom za elektronske medije monitorišu kršenje člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
- Organizacije civilno društva da unaprede saradnju i komunikaciju i na taj način zaštite javni interes u izbornoj kampanji, a to su fer i pošteni izbori koji će omogućiti da izabrane lokalne, pokrajinska i republička skupština odražavaju interes i potrebe građana Srbije.
- Vladu Srbije da objavi koji je pravni status novinske agencije Tanjuga.
Izvor: Biro za društvena istraživanja (BIRODI)
