Sarajevo – Najnoviji izveštaj BIRN-a o kršenju digitalnih prava ukazuje na porast broja kršenja digitalnih prava širom regiona, posebno u vreme krize.
Izveštaj o kršenju digitalnih prava za period 2022-2023, obuhvata Albaniju, BiH, Hrvatsku, Mađarsku, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Srbiju i Tursku.
Jugoistočna Evropa i Mađarska zabeležile su alarmantan porast slučajeva u oblasti kršenja digitalnih prava, pogotovo u periodima političkih turbulencija na domaćoj sceni zemalja, u vreme izbora, ali i tokom regionalnih i međunarodnih previranja, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju BIRN-a.
Prateći period od 1. septembra 2022. do 31. avgusta 2023. godine, BIRN je registrovao 1.427 slučajeva kršenja digitalnih prava, što je skoro duplo više u odnosu na prethodni broj od 782 slučaja.
Izveštaj reflektuje kompleksnu prirodu izazova digitalnih prava u regionu, naglašavajući ulogu vlada, slabost zakonodavstva i ciljanje ranjivih grupa.
Većina slučajeva kršenja ovih prava uključivala je govor mržnje, diskriminaciju, digitalnu manipulaciju i kompjutersku prevaru.
„Domaća, regionalna i međunarodna dešavanja imali su direktan uticaj na kršenje digitalnih prava“, navodi se u izveštaju. „Tokom domaćih kriza i izbora, kršenje digitalnih prava se naglo povećava, što je takođe slučaj i u vreme regionalnih i međunarodnih tenzija”.
Nalet dezinformacija
Među najčešćim žrtvama i počiniocima su pojedinci i tokom perioda monitoringa zabeleženo je 500 slučajeva kršenja prava sa njihove strane, a prate ih anonimni počinioci koji se kriju iza lažnih identiteta.
Međutim, BIRN je registrovao i brojna kršenja koja su počinili onlajn mediji, javne ličnosti i političari. Državne institucije su češće bile žrtve, ponekad teških kršenja u vezi sa podacima, kao što je to bio slučaj sa hakerskom grupom koja je delovala pod nazivom Homeland Justice, a koja je krajem 2022. i početkom 2023. godine targetirala albanski parlament.
Urednica BIRN-a Ivana Jeremić ističe i zabrinjavajući trend rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru, posebno navodeći slučaj žene u BiH koju je ubio njen suprug i koji je ubistvo prenosio uživo na Instagramu.
„Ne samo da je snimak satima ostao onlajn, već su ljudi tu bili u interakciji, neki su čak pružili i podršku, što je bilo poražavajuće za porodicu te žene“, naglašava Jeremić.
Istraživački rad Anesa Čerkeza, koji se bavi kršenjem digitalnih prava specifičnih za mlade ističe brojne uznemirujuće slučajeve, uključujući i jedan o sajber bulingu koji je doveo do samoubistva 22-godišnjeg momka u BiH u oktobru 2022. godine. Bilo je i slučajeva dečije pornografije, što je naglasilo potrebu za jačom edukacijom o medijskoj pismenosti mladih ljudi, ali i njihovih roditelja.
Nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kampanje dezinformacija su porasle širom sveta.
Među metama je bila i rumunska vojska, a Ministarstvo odbrane je u martu ove godine upozorilo na lažne objave na TikToku i Instagramu o mobilizaciji muškaraca.
Na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, etnički incidenti koji su se desili tokom leta povećali su tenzije. Napadi na novinare koji su kritikovali srpsku vladajuću stranku ili pravoslavnu crkvu su se povećali, podstaknuti nasilnim sukobima između lokalnih Srba i mirovnih snaga NATO-a.
U Severnoj Makedoniji je zabeležen kontinuirani etnički motivisan govor mržnje, kao i diskriminatorne izjave usmerene ka LGBT zajednici. To uključuje i govor mržnje koji je na Fejsbuku širio TV voditelj Milenko Nedelkovski u vezi sa novinarom albanskog porekla.
U Crnoj Gori, manjinske grupe, prvenstveno Srbi i Srpska pravoslavna crkva, iskusile su ciljani govor mržnje na internetu u više od polovine od 26 registrovanih slučajeva. Bošnjaci i Muslimani su se takođe suočili s etničkom netolerancijom, uz incidente u koje su bili involvirani javnosti, mediji i javne ličnosti koji su pojačavali diskriminatorne narative.
Deepfake-ovi veštačke intelegencije
Jeremić ukazuje i na „brojna kršenja“ nakon masovne pucnjave u beogradskoj osnovnoj školi u maju 2023. godine, kada je policija otkrila identitet 13-godišnjeg počinioca i lične podatke njegovih roditelja. Bilo je i brojnih primera lažnih vesti nakon ove pucnjave.
Novi trend koji je identifikovao BIRN uključuje korišćenje veštačke inteligencije za stvaranje „deepfake-ova“ i generisanje lažnih vesti. „Nedostatak regulative u regionu prepušta čitaocima i platformama da se bave ovakvim sadržajem“, navodi Jeremić.
Zakonodavstvo koje bi trebalo da štiti digitalna prava i dalje je neadekvatno u mnogim zemljama od onih koji su bili predmet monitoringa, dok su neke vlade koristile nove zakone da targetiraju kritičare i nezavisne medije.
Sajber nasilje nad ženama se nastavilo zbog pravnih praznina i nedostataka pri prikupljanju podataka.
Slučajevi i podaci o njima mogu se naći u BIRN-ovoj bazi podataka, koja je kreirana 2020. godine u partnerstvu sa SHARE fondacijom.
