Beograd, 09. mart 2017. (Euractiv) – U poglavlju 20 koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku, nema formalnih zahteva koje Srbija mora da ispuni, ali će izazov predstavljati primena politika i unapređenje uslova za poslovanje u praksi, rečeno je 8. marta u debati o poglavljima 20 i 26.
U Srbiji, kako je rečeno, ima 385 nameta, a troškovi otpočinjanja posla iznosili su 3,46% BDP 2012, što je 155 miliona evra na godišnjem nivou. Za poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, u oblasti kulture bitna je primena konvencije UNESKO o raznolikosti kulturnog izraza, učešće u programima EU za kulturu, a pratiće se i pripreme Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021.
Predsednica Poslovno-ekonomskog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Gordana Lazarević rekla je da je Srbija na polovini bruto-društvenog proizvoda koje su imale zemlje koje su ušle u EU 2004. i na trećini BDP najrazvijenijih članica EU.
"To pokazuje koliko mi napor moramo da uložimo da bismo premostili ovaj jaz u stepeni razvijenosti", rekla je ona u debati u EU info centru o poglavljima 20 i 26 koje je Srbija u pregovorima o članstvu u EU otvorila u februaru, a 26 i privremeno zatvorila.
Ona je rekla da poglavlje 20 "otvara ulaz na tržište EU" koje odlikuje "konkurencija, inovativnost, kompetentnost i zapošljavanje".
Gordana Lazarević je rekla da u poglavlju 20 nema pravne tekovine sa kojom se Srbija mora uskladiti i da je ono naizgleda lako, ali da je povezano sa mnogim drugim poglavljima. Ona je rekla da je važna koordinacija i sinhronizacija različitih sektorskih politika, što je zadatak države.
Koordinatorka radne grupe za poglavlje 20 Nacionalnog konventa o EU Sanja Filipović je rekla da Srbija prenela 2012. Direktivu o sprečavanju kašnjenja plaćanja u komercijalnim transakcijama i da formalno ispunjava zahteve EU pošto ima strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i industrije.
"Nema tehničkih uslovljavanja ali problem može biti koliko smo mi zaista zadovoljni razvojem sektora, mislim na mala i srednja preduzeća i industriju uopšte", rekla je ona i dodala da će fokus u poglavlju 20 biti na primeni politika.
Filipović je rekla da je Srbija na preporuku Evropske komisije definisala mala i srednja preduzeća ali da nije izdvojila mikro preduzeća.
Ona je istakla da problem predstavljaju i nameti kojih je 385 i dodala da se privrednici i preduzetnici, posebno mladi, žale na visoke poreze i doprinose koji ima predstavljaju problem jer često nemaju kontinuirani prihod.
Sanja Filipović je rekla da su 99,8% preduzeća u Srbiji mala i srednja a da pritom čestvuju u izvozu samo sa 4,4%, dok je produktivnost u prerađivačkom sektoru 4,7 puta manja od proseka EU.
Gordana Lazarević je ukazala na problem pristupa kreditima i dodala da preduzetnici ne koriste kredite jer je to rizično za njih, a da u poslovanju ne može da se čeka da se sredstva akumuliraju da bi se uložilo.
Ona je rekla da troškovi otpočinjanja posla u Srbiji iznosili 3,46% BDP 2012, što je 155 miliona evra na godišnjem nivou.
Lazarević je rekla da su smanjenjem broja propisa i procedura ti troškovi smanjen za 20 miliona evra, a da se do 2020. očekuje da se smanje za još 18 miliona evra.
Ona je rekla da je za uspeh poglavlju 20 bitna i reforma državne.
Ocenila je da pristup subvencijama mora biti transparentan i da izveštavanje o državnoj pomoći još nije dovoljno razvijeno.
Pomoćnica ministra kulture i medija Asja Drača Munteanu rekla je da u poglavlju 26 o obrazovanju i kulturi nema pravne tekovine osim primene Konvencije o zaštiti raznolikosti kulturnog izraza UNESKO-a.
Toj konvenciji Srbija je pristupila 2009. a podrazumeva da se u politikama uvažava kulturna raznolikost, rekla je ona.
Za poglavlje 26 koje je i privremeno zatvoreno, bitno je u učešće u programima EU za kulturu, poput Kreativne Evrope, u čemu Srbija ostvaruje dobre rezulate i bila bi 11. na listi na kojoj bi se rangiralo 28 članica EU.
Ona je rekla i da izbor Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. deo evorpskih integracija i da će EU pratiti sprovođenje odgovarajućeg programa.
