Bertelsman fondacija: Pogoršava se stanje demokratije u Srbiji

Srbija

Vašington, 29. april 2020. – Stanje demokratije u Srbiji, kao zemlji koja je na putu uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije i kandidat za članstvo u EU, pogoršava se, ocenjuje se u novom izveštaju Bertelsman fondacije o stanju demokratije u pojedinim zemljama i celom svetu.

U izveštaju su analizirani politička i ekonomska transformacija i upravljanje u 137 zemalja.

Države su, po stepenu transformacije, svrstane u pet grupa – veoma napredne (10), napredne (14), ograničene (38), veoma ograničene (48) i neuspele (27).

Od ukupno 137 zemalja, 74 su ocenjene kao demokratije, a 63 kao autokratije.

Srbija je s indeksom 6,94 (na skali od jedan do 10) svrstana u grupu “ograničenih demokratija” zajedno sa BiH, Albanijom, Kosovom, Mađarskom, Moldavijom, Ukrajinom i Turskom dok su Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska i Rumunija u grupi naprednih, a Slovenija u grupi veoma naprednih demokratija.

U izveštaju se ocenjuje da je jedno od najtežih pitanja s kojima se Srbija suočava vezano za definisanje njene granice i teritorije, jer status Kosova još nije rešen. Ukazuje se takođe da su odnosi Srbije sa susedima na Zapadnom Balkanu pogoršani u poslednje dve godine.

Kada je reč o političkoj transformaciji, Srbija je sa indeksom 6,95 rangirana na 36. mestu, u grupi „manjkavih demokratija“, zajedno sa Kosovom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, ali i četiri članice EU –  Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Poljskom.

Hrvatska i Slovenija su ocenjene kao „demokratije u konsolidaciji“, a BiH kao „veoma manjkava demokratija“.

Po pitanju ekonomske transformacije, Srbija ima indeks 6,93 i pripada grupi „ograničeno“ transformisanih zemalja sa Kosovom, Albanijom i BiH. Severna Makedonija, Hrvatska i Crna Gora su u grupi „naprednih“ a Slovenija u grupi „veoma naprednih“.

S indeksom 5,39 za upravljanje, Srbija je u grupi „umerenih“ zajedno sa Kosovom. Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija ocenjene su kao „dobre“ a BiH kao zemlja sa „slabom upravom“.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da politički sistem u zemlji karakterišu dominacija jedne političke partije koja je vladajuća i na nacionalnom i na lokalnim nivoima.

Ocenjuje se da su parlamentarni izbori u aprilu 2016, predsednički iz 2017. i delimični lokalni izbori 2017. i 2018. bili prilično slobodni, ali su svi bili obeleženi pristrasnim medijskim izveštavanjem i neprimerenim prednostima za aktuelne vladajuće elite.

Civilno društvo ima slab uticaj na javne politike, jer vladina tela ne održavaju redovno javne rasprave i savetovanja o nacrtima zakona i predloga politika, a postojeći sistem „provere i ravnoteže“ ozbiljno je doveden u pitanje.

U izveštaju se navodi i da se zakoni poslednjih godina donose primenom procedura predviđenih samo u hitnim slučajevima, kao i da je ugrožena nezavisnost tela poput Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i ličnih podataka jer su oni često ograničeni na davanje preporuka o pitanjima koja se tiču ​​javnog uticaja.

Prava manjina uglavnom se poštuju u skladu s ustavom koji Srbiju definše kao multikulturalnu zemlju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da su nezavisnost i pluralizam medija u ozbiljnom opadanju, da pravosuđe nije oslobođeno političkog uticaja i da ga dodatno muče neefikasnost, nepotizam i korupcija.

Nedavni ustavni amandmani prete dodatnom narušavanju pravosudnog sistema čineći ga više zavisnim od izvršne vlasti i manje otpornim na političke pritiske.

Antikorupcijska politika nije dosledna jer je malo pravosudnih presuda u vezi s visokim državnim zvaničnicima, a aktivnosti i mere predviđene antikorupcijskom strategijom i akcionim planom nisu u potpunosti sprovedene, dodaje se.

Kada je u pitanju ekonomija, u izveštaju se navodi da je stopa nezaposlenosti i dalje prilično visoka, a neformalna zaposlenost rasprostranjena, kao i da je posebno izražena nejednakost dohodaka i da velikom procentu građana preti siromaštvo i socijalna isključenost.

Vlada je od 2014. sprovela nekoliko važnih ekonomskih i fiskalnih reformi, program fiskalne konsolidacije konačno je pomogao stavljanju javnog duga pod kontrolu, ali u javnom sektoru i dalje ima previše zaposlenih, a fiskalna pravila (koja se odnose na javne izdatke i javni dug) još se ne poštuju.

Srbija je u 2018. godini zabeležila mali budžetski suficit, ali javni troškovi na plaćanje kamata i dalje su visoki i kreću se oko 2,5% BDP, reforme u upravljanju javnim preduzećima još nisu dale rezultate, a privatizacija državnih preduzeća sprovedena je samo delimično, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je jedno od najtežih pitanja s kojima se Srbija suočava vezano za njenu granicu i definisanje teritorija, jer status Kosova još nije rešen.

Takođe, odnosi sa susednim zemljama Zapadnog Balkana pogoršali su se 2017. i 2018. godine, pre svega zbog političkih izjava i postupaka odredjenih državnih zvaničnika.

Glavni strateški cilj ulaska u Evropsku uniju nije se promenio i proces pristupanja se nastavlja.

Izveštaj se odnosi na period od 1. januara 2017. do 31. januara 2019. i u njemu se kroz Bertelsman indeks tranformacije (BTI) analizira i procenjuje da li i koliko zemlje u razvoju i tranziciji sprovode socijalne promene na putu ostvarivanja demokratije i tržišne privrede, prenosi Euractiv.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…

Laguna objavila knjigu o Rolingstonsima

_______
Beograd – Knjiga „Stone Age: Šezdeset godina Rolingstounsa“ novinarke Lesli En Džouns, u prevodu Dejana Cukića, nalazi se u prodaji, saopštila je izdavačka kuća Laguna. „U knjizi ‘Stone Age: Šezdeset…
Film, Kultura

Filmart raspisao tri konkursa za Interakciju 2024.

_______
Požega – Nezavisni filmski centar Filmart iz Požege je, povodom održavanja Interakcije 2024, raspisao konkurse za učešće u devetnaestom Studentskom filmskom kampu, na dvanaestom izdanju Radionice dokumentarnog filma, kao i…